Svet - Srbija

Zbog Erbasa će propasti grčki proizvođači breskvi

Tarifni rat između Evropske unije i Sjedinjenih Država obično zvuči kao neko globalno preganjanje velikih koji nema uticaja na život "malih ljudi". Proizvođači breskve u Grčkoj će sada na svojoj koži osetiti da to nije slučaj.

Podizanje tarifa na uvoznu robu, koje je započeo Donald Tramp, preti da uruši jedan od najmoćnijih grčkih izvoznih sektora koji je uspeo da preživi desetogodišnju ekonomsku krizu, ali verovatno neće aktuelnog američkog predsednika, piše agencija Rojters.

Odluka Trampove administracije da uvede tarife od dodatnih 25 odsto na niz proizvoda iz EU u znak odmazde za evropske subvencije Erbasu, pogodila je širok spektar proizvoda. Na udarusu se našli škotski viski, italijanski sirevi, francuska vina... a u Grčkoj su se na udaru našle - konzervirane breskve.

Grčka je najveći svetski izvoznik konzerviranih breskvi, od kojih jedna petina od 250.000 tona godišnje proizvodnje, nađe put do američkog tržišta.

Na uvoz grčkih konzerviranih breskvi u SAD se ranije primenjivala carina od 18 odsto, a sa novim tarifama ta stopa će porasti na 43 odsto.

Povećanje tarifa stupilo je na snagu 18. oktobra, upravo u trenutku kada su se Grci spremali da isporuče 50 miliona konzervi u SAD.

Mnogi tamošnji kupci - uglavnom ketering kompanije koje snabdevaju hranom bolnice, škole i vojsku - ili su otkazali narudžbine ili su poručili da neće moći da plate povećane tarife, navode proizvođači.

Proizvođačima je tako preostao znatan višak limenih kanti od tri kilograma namenjenih američkom tržištu, koje se ne mogu prodati u Evropi, Aziji ili Latinskoj Americi, gde se isporučuju konzerve od jednog kilograma.

Iz te industrije poručuju da će, zbog novonastale situacije na američkom tržištu, izgubiti prihode u iznosu od oko 50 miliona dolara.

To je, kako ocenjuje Rojters, mali iznos posmatrano sa aspekta međunarodne trgovine, ali je od vitalnog značaja za jedan od siromašnijih regiona Grčke sa stopom nezaposlenosti od 20 odsto. Tako će mali voćari iz Gčke "platiti cenu" za proizvodnju aviona daleko od kuće, kojima se verovatno u životu nisu vozili.

Postoji zabrinutost i da će, zbog viška proizvoda, doći do pada cena i skoka nezaposlenosti, zaključuje britanska agencija.