pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5291
USD 106.0349
CHF 107.3325
GBP 139.0219
CAD 80.3893
HRK 15.7933
BAM 60.0917
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
19.11.2019.Blic

Oni su mikroradnici: Hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućavaju vaš digitalni život

ZOni su mikroradnici: Hiljade slabo plaćenih ljudi koji omogućavaju vaš digitalni životamislite samo jedan dan u svom "digitalnom životu". Na telefonu ste, odlazite na pretraživač da pogledate obližnje restorane i pojavi vam se gomila relevantnih preporuka.

Vaša omiljena muzička aplikacija predložila je plejlistu koja se poklapa sa vašim ukusom, a fidovi na vašim društvenim mrežama uglavnom su lišeni uvredljivog sadržaja - ako ne računamo iritantne selfije s letovanja onog "savršenog para".

Ali da li ste znali - da nema skrivene armije hiljade radnika iz svih krajeva sveta, ništa od toga ne bi bilo moguće.

Oni nisu "face iz Silicijumske doline", već takozvani "mikroradnici" - kraudsorsovani da izvode zadatke koje mašine same ne mogu. Ti poslovi često imaju lošu reputaciju - doživljavaju se kao slabo plaćeni i mogu da podrazumevaju mukotrpan posao prosejavanja uznemirujućih slika i video snimaka.

Ali za mnoge to je savršen posao, piše "BBC na srpskom".

Šta je "mikrorad"?

Mikroradnici generišu podatke transkribujući, čisteći, ispravljajući i kategorišući sadržaj. Oni pomažu da se podacima opskrbe algoritmi mašinskog učenja, koji čine osnovu veštačke inteligencije. Oni to rade tako što podacima dodaju ljudski element. I tako oni mogu da nacrtaju granične okvire oko snimaka puteva da nauče automatizovane automobile kako izgledaju drvo, prepreka na putu i osoba u pokretu.

Oni taguju i sadržaje s osećanjima, tako da algoritmi za analizu sentimenta mogu da nauče kako zvuči "tužna" pesma ili da li su neki tekst ili reč "zabrinjavajući". Ili mogu da anotiraju slike ljudi kako bi pomogli programu za prepoznavanje lica da razlikuje obeležja kao što su oči, nosevi i usta.

Ko ih koristi?

Vlasnik Amazona Džef Bezos nazvao je kraudsorsovani mikrorad "veštačkom veštačkom inteligencijom" kad je postavio prvu svetsku platformu te vrste 2005. godine.

Zvala se Amazonov Mehanički Turčin, po uređaju za igranje šaha iz 18. veka koji se pretvarao da se igrači takmiče sa mašinom, dok su u stvarnosti oni igrali protiv stvarne osobe, štaviše pravog pravcatog majstora za šah, koji je bio sakriven unutar mašine.

Amazon ga je prvi upotrebio za čišćenje miliona dupliranih stranica proizvoda, jer kompjuteri nisu mogli da primete suptilne razlike u stranicama, ali ljudi jesu.

Ali pošto jedan jedini čovek ne bi mogao da izvrši taj ogromni zadatak, razlomili su ga u male, diskretne, repetativne zadatke koje, u teoriji, mogu da završe ljudski radnici za svega nekoliko sekundi sa bilo kog mesta. Onda su taj model otvorili svim kompanijama preko internet stranice koja je poslužila kao posrednik između kompanija koje traže te zadatke. Mikroradnici iz svih delova sveta koji ih obavljaju tako budu plaćeni po zadatku

Ko su oni?

Teško je proceniti globalni broj kraudsorsovanih mikroradnika, jer kompanije ne objavljuju nikakve zvanične brojke sem svojih registrovanih korisnika.

Na Amazonovom Mehaničkom Turčinu, koji je najpoznatiji, procenjeno je da na MTurku svakog meseca radi na desetine hiljada ljudi, dok je 2.000 do 2.500 njih aktivno u svako vreme, u svakom trenutku - ovaj broj izračunao je Panos Ipeirotis sa Univerziteta u Njujorku.

Ova studija je pokazala da većina radnika sa MTurka potiče iz SAD-a i Indije - ali to je uglavnom zato što je platforma mnogo godina ograničavala pristup radnicima koji ne potiču iz SAD. Sada postoji mnogo više platformi za mikrorad širom sveta.

Međunarodna organizacija za rad (ILO) pokušala je da mapira situaciju tako što je anketirala 3.500 mikroradnika u 75 zemalja iz svih krajeva planete.

Otkrili su da je prosečno godište anketiranih 33 godine. Trećina su bile žene, ali je ta brojka drugačija u zemljama u razvoju, gde one predstavljaju petinu.

Takođe su obrazovani - manje od 18 odsto anketiranih imalo je srednjoškolsku diplomu ili manje od toga. Četvrtina je studirala na univerzitetu, a 20 odsto imala neki post-diplomski stepen. Više od polovine njih specijalizovano je u nauci ili tehnologiji, 23 odsto u inženjerstvu, a 22 odsto u informacionim tehnologijama.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share