pretraga

kursna lista

RS

BA

HR

MK

EUR 117.5248
USD 105.1676
CHF 106.7243
GBP 141.7157
CAD 79.8836
HRK 15.7879
BAM 60.0895
EUR 1.955830
CAD 1.349428
HRK 26.179579
CHF 1.775370
GBP 2.573629
USD 1.757863
RSD 1.592767
CAD 5.051136
CZK 0.281834
CHF 6.985052
GBP 9.636229
USD 6.918497
EUR 7.624184
PLN 1.743468
EUR 61.505
USD 46.5066
GBP 72.8128
CHF 46.4119
CAD 45.4818
21.11.2019.Novosti

Ima li Srbija dovoljno sunca da greje radijatore?

Ima li Srbija dovoljno sunca da greje radijatore?Radijatore domaćinstava u Srbiji uskoro bi moglo da greje sunce, geotermalni izvori, toplota iz otpada, biogas ili biomasa. Gradovi i opštine kroz Program obnovljivih izvora u daljinskom grejanju i hlađenju u Zapadnom Balkanu mogu da obezbede sredstva za izradu studija i razvoj projekta.

Evropska banka za obnovu i razvoj i Vlada Austrije za ove namene odvojile su četiri miliona evra donacije. Toplane u pet lokalnih samouprava u Srbiji vrlo su blizu da deo toplotne energije obezbede na ovaj način, čime bi znatno smanjile emisiju štetnih gasova. I to po istoj ceni grejanja.

Pančevo, Bor i Novi Sad analiziraju da li je moguće da, umesto gasa ili uglja, radijatore zagrevaju i iz velikih solarno-termalnih postrojenja. Valjevo i Šabac vagaju mogu li da upotrebe toplotne pumpe koje bi koristile toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda.

- Svetska praksa pokazuje da treba diversifikovati energetski miks i obezbediti toplotu iz što više različitih obnovljivih izvora - objašnjava Bojan Bogdanović, šef Projekta.

- Tako se obezbeđuje sigurna isporuka toplotne energije, a toplana može da bira kada će koji energent koristiti u realnom vremenu. Tako štedi novac, jer cene proizvodnje toplotne energije variraju u toku grejne sezone. Solarno-termalna postrojenja mogu da pokriju do 50 odsto ukupne potrebne energije jednog sistema. Naše toplane su stručno i tehnički sposobne da rade takve projekte, ali im je potrebna podrška koju ovaj program može da pruži.

Sistemi daljinskog grejanja su u ovom trenutku na solidnom tehničko-tehnološkom nivou i spremni su za dalju modernizaciju. U Srbiji je prioritet ukidanje upotrebe mazuta i smanjenje upotrebe uglja, gde god je to moguće. To su ciljevi koji su zacrtani u zvaničnim strategijama i akcionim planovima.

Dilemu ima li Srbija dovoljno sunca da nam ono dogreva i stanove zimi, stručnjaci otklanjaju primerom Danske. Ima 30 odsto manje sunčanih sati, a ovakvi sistemi tamo uveliko funkcionišu. Uz solarne panele izrađivali bi se sezonski ukopani rezervoari u kojima bi se voda do oktobra zagrejala do temperature do 90 stepeni Celzijusa. Taman spremna za siguran i ekonomičan start sezone.

- Uz sve druge prednosti, solarno-termalna postrojenja su dobra, jer su efikasna u toku prelaznog perioda i starta sezone, kada je pokretanje i gašenje kotlova u toku istog dana neefikasno, loše je za sistem i proizvodi dodatne troškove - dodaje Bojan Bogdanović. - Građani kada čuju za obnovljive izvore odgovaraju to je lepo, ali skupo. Ovde je reč o izvorima koji bi omogućili zdravije i čistije daljinsko grejanje po istoj ceni kao iz fosilnih goriva.

Izvor od 80 stepeni

Bogatić je primer opštine koja je iskoristila svoj geotermalni izvor za grejanje javnih institucija. Njihov izvor ima čak 80 stepeni Celzijusa, ali i oni temperature od 18 stepeni, uz toplotne pumpe, uspešno greju objekte.

Toplo i od marmelade

Među obnovljive izvore grejanja spada i otpadna toplota. Fabrike koje u procesu proizvodnje ispuštaju veliku količinu toplote mogle bi je proslediti za grejanje. Tako se Kopenhagen, između ostalog, greje i zahvaljujući fabrici marmelade. Umesto da troše sredstva za hlađenje ostataka voća, koristi ga toplana.

Ocena
Vaša ocena
Bookmark and Share