Tema - Srbija

Srbija lider u regionu po investicijama u obnovljivu energiju

Srbija je lider u regionu Jugoistočne Evrope po ulaganjima u obnovljive izvore energije, a sprema se i prva da realizuje, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj, inovativni projekat u Pančevu koji bi prikupljao toplotnu energiju solarnim panelima i čuvao je u podzemnom skladištu za grejanje u zimskom periodu.

Od ukupno 1,49 milijardi dolara investicija u obnovljive izvore energije u regionu u 2018. godini, uključujući i zemlje članice EU kao što su Rumunija, Bugarska, Slovenija i Hrvatska, oko dve trećine je realizovano u Srbiji, rečeno je na danas na konferenciji o obnovljivim izvorima energije u sistemima daljinskog grejanja u okviru 50. Međunarodnog KGH kongresa (klimatizacija-grejanje, hlađenje).

Emanuel Bianko iz Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (IRENA) rekao je na konferenciji, koju je organizovala Evropska banka za obnovu i razvoj u saradnji sa Austrijskim ministarstvom finansija i IRENA, da je u periodu od periodu od 2001. do 2018. godine u regionu uloženo 20,7 milijardi dolara investicija u obnovljive izvore energije.

Podaci IRENA kažu da region poseduje veliki potencijal za razvoj obnovljive energije i poboljšanje energetske efikasnosti, kao i da je zato potrebna energetska tranzicija.

Prema procenama IRENA prelazak regionalnog energetskog sistema na obnovljive izvore obezbedio bi privredni rast od dva odsto do 2040. godine i dodatnih jedan odsto od 2040. do 2050. godine, što bi što bi omogućilo kumulativni dobitak od oko 485 milijardi dolara.

Na grejanje i hlađenje odlazi oko 50 odsto ukupne struje i zato je neophodno povećati udeo obnovljivih izvora energije, rečeno je na konferenciji.

Jedan od projekata koja će podržati EBRD je i projekat za instaliranje solarnih kolektora površine 35.000 kvadrata i podzemnog sezonskog skladišta od 150.000 kubnih metara u kome bi se pod zemljom čuvala toplotna energija u vodi i koristila za grejanje tokom zime.

U EBRD očekuju da bi realizacija tog projekta u Pančevu mogla da bude potpuno završena 2021. godine.

Menadžer fonda za obnovljive izvore energije u EBRD Bogdan Bogdanović rekao je Tanjugu da je predviđeno da u periodu od tri godine bude iskorišćeno četiri miliona evra izradu projekata, koje bi kasnije finansirao EBRD.

Evropska banka za obnovu i razvoj je zajedno sa Vladom Austrije osnovala fond za obnovljive izvore energije u daljinskom grejanju, dodao je on.

Kada je reč o projektu u Pančevu, Bogdanović kaže da je to potpuno nova tehnologija u regionu, ali ne i u Evropi, na primer u Danskoj gde su solarno-termalna postrojenja, koja su deo daljinskog grejanja, došla do jednog gigavata instalisane snage.

"Danska ima 30 odsto manje sunca nego Srbija, a imaju jedan gigavat postrojenja", rekao je on i dodao da Danska ima više od 120 postrojenja sa po 150.000 metara kvadratnih metara kolektora.

Ističe da je potencijal te tehnologije veliki i da ga treba razvijati i u Srbiji.

EBRD je završio predstudiju za takav projekat u Pančevu, rekao je Bogdanović i dodao da se predstudija radi i za Bor, kao i da će se raditi i za Novi Sad.

"U Pančevu predstudija je pokazala da možemo izgraditi postrojenje na zemljištu koje je neupotrebljivo za druge svrhe, pošto se nalazi između železničkih šina. To smo videli kao idealan prostor za razvijanje solarno - termalnog postrojenja. Predstudija je pokazala, i sa gradonačelnikom smo dogovorili da idemo dalje u razvoj studije i projekta, da bi optimalno bilo čak 35.000 kvadrata kolektora i da se ta toplota koja se prikupi leti koristi zimi kada je najviše potrebna".

Objašnjava da bi se izgradilo sezonsko podzmeno skladište toplote od 150.000 kubnih metara po tehnologiji koja se koristi u Danskoj.

Kako je rekao, skladište bi se nalazilo delimično pod zemljom i delom nad zemljom, s tim što bi se koristila iskopana zemlja za formiranje brane, zajedno sa slojem plivajuće izolacije debljine jednog metra.

"U takvom skladištu su gubici toplote vrlo mali. Leti bi se toplotna energija uskladištila na temperaturi od 90 celzijusovih stepeni mogla u pravim trenucima uz pomoć odgovarajuće pumpe koristiti zimi za građane Pančeva i to po priuštivim cenama", rekao je on i izrazio očekivanje da bi troškovi takvog grejanja mogli da budu umanjeni u odnosu na sadašnje cene.

Prema njegovim rečima, solarna energija je najsigurniji toplotni izvor, jer ne zavisi od kretanja cena na svetskom tržištu, a troškovi održavanja su vrlo mali.

Kaže da bi vrednost realizacije takvog projekta bila ukupno oko 14 miliona evra i dodaje da se slično nešto planira i u Boru i u Novom Sadu.

"Takođe, planiramo sa Valjevom i Šapcem, od kojih treba da dobijemo pismo o namerama, korišćenje toplotnih pumpi koje koriste toplotu iz postrojenja za preradu otpadnih voda. Cene proizvodnje toplotne energije u okviru tog koncepta je značajno niža od postojeće energije iz fosilnih goriva. Mislimo da su Valjevo i Šabac idealna mesta za takvo postrojenje", naveo je Bogdanović.

Greg Gebrail iz EBRD, koji je specijalnista za tu oblast, kaže da je u prva faza projekta u Pančevu završena, da bi naredna mogla da bude gotova do polovine 2020. godine, kao i da bi gradnja mogla da počne ubrzo nakon toga i bude okončana 2021. godine.

Govoreći o projektima solarno-termalnih postrojenja u Pančevu i Boru, rekao je Tanjugu da bi i Beograd mogao da realizuje takve projekte pošto ima veliki sistem daljinskog grejanja.

Gebrail ističe da ta evropska banka podržava energetsku tranziciju i povećanje energetske efikasnosti, kao i podizanje standarda u daljinskom grejanju.

Takođe, navodi da EBRD finansira projekte u javnom i privatnom sektoru, ali i da podržavaju razne modele javno-privatnog partnerstva.

"Pored toga, nudimo i bespovratna sredstva u vidu grantova i tehničku pomoć".

Gebrail navodi da na razne načine podstiču upotrebu obnovljivih izvora energije i da može da kaže, kada je reč o Srbiji i Zapadnom Balkanu da postoje dobri uslovi za razvijanje postrojenja za korišćenje solarne energije u daljinskom grejanju.

"Verujemo da za to postoje velike mogućnosti u Srbiji i želimo da pomognemo te projekte", poručio je Gebrail.

Dodao je da je Srbija lider u regionu po investicijama u obnovljive izvore i da je reč o projektima za korišćenje energije vetra i drugim.

Naveo je da bi Srbija trebalo više da iskoriti potencijal solarne energije, ali i biomase.

Učesnici konferencije su istakli da će elektrifikacija biti sve prisutnija u transportu kao i mnogim drugim oblastima i da se upravo zato moraju više koristiti obnovljivi izvori.

Stručnjaci IRENA navode da energetska tranzicija podrazumeva postepeno ukidanje zastarelih elektrana na fosilna goriva i povećanje udela obnovljivih izvora u energetskom sektoru u regionu Jugoistočne Evrope.

Takođe, kažu da su mnoge ekonomije u tom regionu često zanemarivale određene tehnologije OIE na račun hidroenergije i biomase, koje su bile ocenjene kao manje skupe.

Ipak, čak i uz relativno visoku cenu kapitala, fotonaponske solarne elektrane i vetroelektrane su i dalje konkurentna rešenja za proizvodnju električne energije u regionu u poređenju sa elektranama na fosilna goriva.