Tema - Srbija

Neplaćeni posao od 11 biliona dolara

Petra je imala pedeset godina kada je napustila stalni posao u Berlinu, tražeći neki gde bi bila srećnija. Nikada nije uspela. Najpre joj se otac teško razboleo, a zatim i majka – Petra je negovala roditelje. To je praktično njen posao sa punim radnim vremenom, posao bez plate. "Sada spavam manje nego kad sam imala bebu", kaže za DW.

Mogla bi da smesti roditelje u starački dom, ali kaže da bi joj to slomilo srce.

"Premalo ljudi shvata da je briga o nekome zapravo naporan rad", kaže Kristina Šalen, medicinska sestra koja nudi besplatne kurseve u berlinskoj klinici Helios. "Za profesionalne negovatelje to je posao sa radnim vremenom od osam sati dnevno. Ali za rodbinu je to rad od 24 sata dnevno."

Kursevi poput ovog su popularni u Nemačkoj gde je populacija sve starija, a oko 70 odsto starih i nemoćnih biva negovano kod kuće. Taj teret uglavnom pada na žene iz porodice. U proseku žene posvećuju sat i po dnevno više kućnim poslovima nego muškarci – od kuvanja, čišćenja do brige o deci i starima.

To znači da žene u Nemačkoj ne samo da zarađuju manje od muškaraca već ih čekaju i znatno manje penzije jer mnogo vremena utroše na neplaćeni rad u kući. Među članicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Nemačka ima najveću razliku u penzijama – muškarci primaju čak 53 odsto više novca od žena.

Posao koji se ne vrednuje

Još je daleko gore u zemljama nerazvijenog globalnog juga, poput Ugande, Zimbabvea, Indije, Filipina…

Svakodnevno žene širom sveta ulažu 12 miliona sati rada u negu dece i starih te u kućne poslove. Kada bi se taj rad plaćao minimalnom satnicom u određenoj zemlji, suma bi iznosila neverovatnih 11 biliona dolara godišnje.

Do te brojke je došla organizacija Oksfam u izveštaju koji je upravo predstavljen u Davosu.

"Ne kažemo da treba platiti ovih 11 biliona onima koji pružaju negu, ali ove žene moraju imati materijalnu sigurnost. Kao društva to moramo da prepoznamo i finansiramo", rekla je Elen Emke iz Oksfama.

Jedan od autora izveštaja Jern Kalinski dodaje: "Dobra nega je temelj za druge ekonomske aktivnosti. Ceo privredni sistem ne bi funkcionisao bez nje, a mi taj temelj uopšte ekonomski ne vrednujemo."

Seksistička nejednakost

Nejednakost u svetu je drastična. Siromašnija polovina planete poseduje tek jedan odsto svetskog bogatstva. Sa druge strane, čak 45 odsto svetskog bogatstva je u rukama ukupno 2.153 milijardera. Ali, da li postoji veza između te nejednakosti i neplaćenog rada koji obavljaju žene?

Svetski sistem ekonomije je seksistički, pišu autori Oksfamovog izveštaja. Sati koje devojke i žene ulažu u brigu o domaćinstvu u porodici ograničavaju njihovo školovanje i učešće na tržištu rada. One zarađuju malo ili nimalo i time gube šansu da postanu finansijski nezavisne.

Prema studiji, osmogodišnje devojčice troše 30 odsto više vremena na pomoć u kućnim poslovima nego vršnjaci među dečacima. Među desetogodišnjacima, devojčice pomažu 50 odsto više. To već povećava šanse da devojčica ostane kod kuće umesto da se školuje i kasnije zaposli.

Na svetskom nivou je čak 42 odsto žena van tržišta rada jer su vezane kućnim poslovima, dok je kod muškaraca to slučaj sa samo šest odsto njih.

Oksfam zaključuje: žene rade previše i to često neplaćeno, bez priznanja i – nevidljivo.