Vodeći ljudi „Nisana“ upitali su se šta sa benzinskim „muranom“ od 2003. godine traže na evropskom tržištu premijum krosovera na kojem se pod haubom devet od deset prodatih automobila nalaze dizel agregati.

„Murano“ je imidž gradio i izgradio u Americi, gde je s 3,5-litarskim V6 benzincem pomrsio račune zvučnijoj konkurenciji.

Međutim, u Evropi jednostavno nije imao prođu pored dizel ala poput BMW-a X5, „mercedesa ML“, „volvoa XC 90“, „folksvagen turarega“…

Odgovor na neizbežno pitanje stigao je ove godine kada je „Nisan“ predstavio „murano“ sa transplantovanim dizel srcem. Plan je bio da se ugradi snažni 3,0 dCi V6, ali se zbog ograničenja u karoseriji pronašao kompromis u dorađenom četvorocilindričnom 2,5 dCi sa 190 KS, koji je zaživeo nedavno u redizajniranom „patfajnderu“ i „navari“.

„Nisanovi“ inženjeri su na premijeri u Frankfurtu objasnili da „murano“, posle izgleda, voznih karakteristika i luksuza, konačno ima i motor koji bi trebalo da zadovolji apetit sve zahtevnijih evropskih kupaca.

Blagi redizajn

Uvođenje dizel agregata u ponudu iskorišćeno je i za blagi redizajn prednjeg dela, koji je zahvatio masku, branik i svetla. Naime, 2,5-litarski dCi je zahtevao veće usisnike za vazduh što je „Nisanovim“ dizajnerima poslužilo kao opravdanje za drugi fejslifting od 2008. godine. Takođe, smanjen je i koeficijent otpora vazduhu sa 0,37 na 0,34 cW.

„Murano“ je od pojavljivanja odavao utisak pravog muškog automobila, a s novim vizuelnim promenama izgleda još muževnije i biće retkost ako za volanom vidite pripadnicu lepšeg pola. Snažnu pojavu ističu točkovi od 20 inča i dvostruki završetak izduvne cevi i ne čudi da je „murano“ privlačio poglede zaposlenih u biznis četvrti Frankfurta.

Luksuzna kabina

Unutrašnjost je zadržala sav luksuz karakterističan za premijum modela a novitet je medijski sistem „konekt premijum“ sa velikim kolornim ekranom, navigacijom, hard diskom od 40 gigabajta, „bouz“ muzičkim sistemom (11 zvučnika), priključcima za „ajpod“ i USB… Centralna konzola je „prepolovljena“ na gornji deo, s ekranom i komandama za navigaciju, i donji deo na kojem se nalaze dugmići za muzički uređaj i klimu. Praktično sve komande (klima, muzika, navigacija…) nalaze se i na upravljaču. Kao što i dolikuje krosoverima, vozač sedi visoko, preglednost je vrlo dobra i prostora ima dovoljno za petoro odraslih putnika. Zapremina prtljažnika je 402 litra, uz dosta pregrada za sitnije predmete.
 
Miran i tih rad

Prijatno iznenađenje je da veliki četvorocilindraš radi prefinjeno i gotovo nečujno, čak i prilikom ubrzanja. Deo zasluge pripada i odličnoj zvučnoj izolaciji. Neverovatno je, ali i istinito da veća tišina vlada u kabini dizelaša, a ne „murana“ s benzinskim motorom. U vožnji se odmah primećuje da agregatu sa 190 konja ni u jednom trenutku ne nedostaje snage, iako je „murano 2,5 dCi“ za skoro 100 kilograma teži od benzinskog brata sa čak 256 KS. Međuubrzanja su upečatljiva zahvaljujući maksimalnom obrtnom momentu od 450 Nm (334 Nm kod „murana“ s benzinskim motorom) pri 2.000 obrtaja u minutu. Agregat je uparen sa šestostepenim automatskim menjačem, ne očekivano brzog odziva za japanske proizvođače. Prosečna potrošnja kretala se između 10 i 10,5 litara, dok je emisija štetnih gasova 210 g/km.

Cena „murana 2,5 dCi“ u Srbiji još nije poznata, ali se pretpostavlja da će biti oko 55.000 evra. I, pored svega, teško je očekivati da će „murano“ poremetiti ravnotežu među dizel krosoverima na srpskom tržištu. Razlog je straaašna konkurencija.