Novi zakon o lukama, na osnovu kojeg će država upravljati lučkom infrastrukturom, a lučka preduzeća biti samo operativci, biće usvojen u parlamentu najkasnije do novembra, rečeno je Tanjugu u Ministarstvu za infrastrukturu.

Savetnik u tom ministarstvu Veljko Kovačević je izjavio da vlasnici 11 privatizovanih luka u Srbiji nemaju razloga da se plaše da će biti oštećeni, ukoliko su radili sve po zakonu.

Kovačević je istakao da je lučko zemljište uvek bilo u državnoj svojini i da privatnici nisu kupovali zemljište već lučki biznis.

„Zemljište nisu mogli da kupe i to je njima svima bilo jasno“, rekao je Kovačević, ističući da tu nije reč o novoj nacionalizaciji lučkog zemljišta. On je kazao da je novi Zakon o lukama izrađen po ugledu na „celokupno uporedno pravo“ u toj oblasti i da će tim zakonom biti reformisano upravljanje lukama u Srbiji.

„Lučkom infrastrukturom će upravljati država posredstvom svoje institucije - lučke uprave - koja će biti osnovana kao javna agencija, a prihode će sticati naplatom lučkih taksi“, objasnio je Kovačević.

On je naveo da je glavna novina što će se lučke takse vezati za lučku infrastrukturu, u koju ne ulaze, na primer, kranovi, dizalice, hangari, skladišta i drugo, čime će upravljati privatnici.

Lučka uprava će biti budžetska institucija i najveći deo prihoda trebalo bi da se ubire od rente, dok će se sadašnji vlasnici preduzeća baviti isključivo lučkom delatnošću.

„To je moralo da se uradi, jer je (država) Srbija u procesu svojinske transformacije, od 1997. godine kad su luke počele da se privatizuju, izjednačena sa drugim privrednim subjektima, koji su ulazili u proces svojinske transformacije, što nije nigde moguće i nigde na svetu se tako nije radilo“, istakao je Kovačević.

On je naglasio da novi Zakon o lukama ne zadire u pravo svojine, u stečenom procesu svojinske transformacije, na osnovu Zakona o svojinskoj transformaciji iz 1997. i Zakona o privatizaciji.

„Jedini izuzetak je učinjen u ugovorima o privatizaciji koji su obuhvatali lučku infrastrukturu, a zaključeni su posle 25. maja 2003. godine i oni će biti ništavni, zato što je tada stupio na snagu Zakon o koncesijama - prvi sistemski zakon u pravnom poretku naše zemlje koji je luke definisao kao dobro od opšteg interesa“, objasnio je stručnjak Ministarstva za infrastrukturu. Kovačević je rekao da novi Zakon o lukama nije u suprotnosti ni sa Zakonom o planiranju i izgradnji, na osnovu kojeg država ima nameru da sprovede konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad zemljištem.

Usaglašavanje je, kako ističe Kovačević, učinjeno tako što je zemljište lučkog područja izuzeto od mogućnosti konverzije.

Privatnici neće moći da menjaju namenu lučkog zemljišta, jer to ne može da se učini sve dok se ne promene Prostorni plan Srbije, planovi za područja posebne namene i drugi dokumenti, tvrdi Kovačević.

„Menjanje namene zemljišta ne može biti sve dok je prostornim planom, na koji se nadovezuje novi Zakon o lukama, to zemljište određeno za obavljanje lučke delatnosti“, naveo je on.

Usvajanje zakona očekuje se najkasnije do novembra.