Škole, bolnice i studentski domovi prve su ustanove u Crnoj Gori u kojima će biti poboljšana energetska efikasnost, predviđeno je projektom Energetska efikasnost u Crnoj Gori, za koji je Vlada dobila zajam od Svjetske banke, vrijedan 6.5 miliona eura.

„Ovim projektom predviđeno je da se poboljša energetska efikasnost u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, kao i povećanje obaviještenosti javnosti o mjerama energetske efikasnosti", kazala je agenciji MINA pomoćnica ministra ekonomije Dragica Sekulić.

Ona je objasnila da je za Projekat odabrano 20 ustanova, od čega 12 škola i dva studentska doma, dok su ostalo bolnice. Implementacija projekta trajaće tri godine.

Sekulić je podsjetila da se Crna Gora u strateškim energetskim dokumentima opredijelila za što veći stepen efikasnosti u korišćenju energije.

„Energetska efikasnost definisana je kao jedan od glavnih strateških ciljeva nacionalne energetske politike iskazane u Strategiji razvoja energetike i u Strategiji energetske efikasnosti, kao i Akcionim planovima za njihovu implementaciju, a koje je usvojila Vlada", navela je ona.

Sekulić je objasnila da je energetska efikasnost u Crnoj Gori na nezavidnom nivou.

„Energetski sektor u Crnoj Gori karakteriše visok energetski intenzitet u poređenju sa Evropskom unijom i nekim razvijenim zemljama što je, u osnovi, posljedica visokog nivoa energetske potrošnje u svim sektorima, a naročito industriji, sektoru zgrada, saobraćaju, domaćinstvima", navela je ona.

Sekulić je dodala da je faktor energetskog intenziteta u posljednjim godinama i do šest puta veći nego u EU, što ukazuje na značajan prostor za energetsku racionalizaciju.

„Crna Gora je zavisna od uvoza energije, što potencijale energetske efikasnosti čini posebno bitnim. Energetska efikasnost predstavlja de facto novi izvor energije, jer onu količinu energije koja se nepotrebno ne potroši, ne treba ni proizvesti", tvrdi ona.

Sekulić smatra da su energetska efikasnost i povećano korišćenje obnovljivih energetskih izvora od velikog interesa za Crnu Goru sa političkog i ekonomskog gledišta, a naročito u odnosu na uravnoteženje spoljno-trgovinskog bilansa.

Ona je dodala da su javne zgrade posebno specifične, jer potrošači i korisnici energije ne plaćaju potrošenu energiju.

„U tom smislu, potreban je sistematičan pristup države rješavanju neefikasnosti u potrošnji energije, posebno u javnom sektoru. S tim u vezi su sanacija zgrada, efikasniji sistemi grijanja i hlađenja i pooštravanja zahtjeva za nove zgrade, od ključnog značaja za povećanje energetske efikasnosti", navela je Sekulić.

Uvođenjem obavezujućeg energetskog pregleda za javne zgrade vide se potencijali uštede, pojasnila je ona.

"Energetska ušteda na taj način već postaje ekonomski faktor i jedan od kriterijuma kod prodaje i iznajmljivanja", objasnila je Sekulić.

Ona je podsjetila da su dosad završena dva od 20 objekata koji su obuhvaćeni projektom "Energetska efikasnost u Crnoj Gori". To su objekti osnovnih škola „Olga Golović" u Nikšiću i „Boško Buha" u Pljevljima.

Ti objekti, kako je navela, trebalo bi da postignu uštedu energije od 50 odsto, što će tokom predstojeće grejne sezone biti praćeno.

Radovi na školama u Nikšiću i Pljevljima koštali su 700 hiljada EUR, a povratak uloženog novca kroz samu uštedu, kako je predviđeno, trebalo bi da se desi u roku od deset, odnosno 15 godina.