U fokusu - Srbija

Biznis niče uprkos krizi

Otvaranje kafića, prodavnice zdrave hrane, kozmetičkog ili frizerskog salona, zakup tezge na pijaci bili su najčešći pokušaji pojedinaca da pokrenu neki biznis tokom prošle godine.

Milena Vasić, šef Direkcije za razvoj privrednih društava i preduzetnika u Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj, kaže da, bez obzira na krizu, i dalje ima ljudi koji su spremni da preuzmu sudbinu u svoje ruke i započnu neki posao.

- Otvaraju se saloni lepote, firme za drumski prevoz tereta, agencije za konsultantske usluge - kaže Vasićeva.

- Radnji je više ugašenih nego osnovanih, ali je važno da nije zamro proces otvaranja. Manji ugostiteljski objekti, odnosno kafići, najviše se osnivaju, ali se najčešće i zatvaraju. Frizeri opstaju ako je lokacija dobra, ali i oni moraju da vode računa o konkurenciji. Igraonice su u jednom trenutku imale uzlazan trend, a onda je počelo zatvaranje, jer ih je bilo previše.

Naša sagovornica podseća da se mladi teže odlučuju za privatan biznis i napominje da bi i dalje radije radili u državnoj, nego u svojoj firmi, jer im to deluje sigurnije, pošto su svesni da je poslovno okruženje nepovoljno.

Poslednjeg dana 2013. godine u Srbiji su bila registrovana 110.952 preduzeća i 212.716 preduzetnika.

- Nakon dužeg perioda beleži se mali, ali pozitivni trend: u 2013. godini je osnovano 8.735 preduzeća, za jedan odsto više nego u 2012. - ukazuje Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre.

- Ohrabruju i podaci za preduzetnike, jer je lane bilo više novoosnovanih nego godinu pre toga, što je dobar rezultat s obzirom na tešku ekonomsku krizu sa kojom se suočavala domaća privreda i prošle, kao i nekoliko prethodnih godina.

Lane je osnovano trostruko više društava nego što ih je obrisano. Ali je obrisano za oko 18 odsto više preduzetnika nego što ih je registrovano. Kod preduzetnika je ovakav rezultat postignut najviše zbog primene odredbe o automatskom brisanju preduzetnika. Naime, po Zakonu o privrednim društvima, preduzetnici čiji su računi bili u blokadi dužoj od dve godine iz registra se brišu „po sili zakona“, o čemu Agenciju za privredne registre obaveštava Narodna banka Srbije. Po ovom osnovu, APR je od 18. novembra do kraja godine iz registra izbrisala oko 13.400 preduzetnika.

- Zbog brisanja iz registra 559 preduzetnika uputilo je prigovor Agenciji za privredne registre, što nije veliki procenat - priča Obradović.

- Ovo je dobra mera koja podiže likvidnost privrede i omogućava zdravom delu da nastavi da posluje.

Malo preduzetnika

Nije glavni privredni problem Srbije što ima 700.000 ljudi zaposlenih u javnom sektoru, već što ima svega 330.000 preduzeća i preduzetnika - smatra Zvonko Obradović, direktor Agencije za privredne registre.

- Već godinama se broj preduzeća kreće od 100.000 do 110.000, a preduzetničkih radnji od 200.000 do 220.000. Ta osnova nam je previše niska. Država mora da animira ljude da pokreću sopstveni biznis, mora da se pronađe novi zamajac za razvoj preduzetništva.