U fokusu - Srbija

Besparica gasi firme

U 2013. godini osnovano je 8.735 privrednih društava i 30.931 preduzetnička radnja. Osnovano je trostruko više privrednih društava nego što ih je obrisano, ali je istovremeno sa spiska skinuto za oko 18 odsto više preduzetnika nego što ih je novoregistrovano.

Do toga je došlo zbog primene Zakona o privrednim društvima koji se odnosi i na preduzetnike, objašnjavaju u Agenciji za privredne registre. APR po sili zakona, a na zahtev Narodne banke Srbije, iz registra briše preduzetnike čiji su računi bili u blokadi duže od dve godine.

Iz evidencije APR u 2013. godini izbrisano je 2.557 privrednih društava i 36.520 preduzetnika. I pored toga što je zbog dvogodišnje blokade računa od 18. novembra do kraja godine iz registra izbrisano 13.355 preduzetnika, zbog neizmirenih dugova u blokadi poslednjeg dana januara 2014. godine bilo je tačno 46.005 računa, saopštili su iz Narodne banke Srbije.

Njihov dug, bez kamate, iznosio je nešto više od 233 milijarde dinara. Tada je među dužnicima čiji su računi bili blokirani bilo 24.553 pravna lica – što je 53 odsto svih dužnika i 21.452 preduzetnika.

Time se još jednom potvrdila stalna žalba naših privrednika – da je od svega što rade i čime se bave – najteže naplatiti robu ili pruženu uslugu. Kako nam je rekao jedan naš mali privrednik iz sveta metalne galanterije, njemu se čini da niko ništa ne plaća.

Kaže da se ne zadužuje mnogo. Tu i tamo po koji milion dinara da zakrpi neke raskorake između priliva i obaveza, ali mu to dovijanje ide sve teže. Ništa mu ne pomaže što robu daje uz menice ili retke garancije.

Radi uglavnom s poznatim kupcima gde je reč – reč, ali i takvim partnerima sve češće se dešava da ne plate robu na vreme. Onda on, kao poslednji u lancu, mora da se zadužuje ako ne želi da kasni s platama, porezima ili u izmirivanju rata bankama.

A država? Da li je šta promenilo sa skraćivanjem rokova plaćanja? Sudeći po podacima, ali i dešavanjima „na terenu” država nije učinila mnogo da u 2014. omogući održivo poslovanje, naročito „malog biznisa” i preduzetništva. Štaviše, neki početak ove godine vide težim od prethodne.

Prema računici NBS, broj dužnika u januaru 2014. bio je veći za 5,1 odsto u poređenju sa istim mesecom prethodne godine. Rast broja firmi čiji su računi blokirani, objašnjavaju u centralnoj banci, govori da je nelikvidnost privrede povećana, iako je od 1. aprila 2013. na snazi Zakon o rokovima izmirenja obaveza u komercijalnim transakcijama.

Po slovu ovog propisa, koji su privrednici čekali dve godine, isporučenu robu i usluge, ugovorene posle 31. marta 2013. godine, država, opštine i javna preduzeća obavezni su da plaćaju u roku do 45, a privatne firme do 60 dana.

Od Zakona o rokovima plaćanja očekivalo se da prekine lanac nelikvidnosti koji godinama davi srpsku privredu. Pre svega da njegovom doslednom primenom država ne bude generator nelikvidnosti. Sudeći po informaciji koja je dostavljena „Politici” iz Ministarstva finansija, država, javna preduzeća, opštine i javne ustanove, svoje obaveze izmiruju u propisanom roku.

Međutim, ukupan učinak je, ipak, daleko od očekivanja. Do početka njegove primene prosečan rok naplate u Srbiji bio je 134 dana, a na početku 2014. godine u proseku se čekalo 126 dana, pokazala je anketa 414 preduzeća i 104 preduzetnika širom zemlje koju je sprovela Unija poslodavaca.

Privreda je u veoma teškom stanju, ukazuju ekonomisti i predstavnici poslovne zajednice, tako da se ne može očekivati poboljšanje stanja njenih finansija. Pored ogromne nelikvidnosti, pritiska je i pad tražnje, ali i državni nameti, koji se, kako tvrde, i dalje uvećavaju.

– Zatvaranje oko 10.000 preduzetničkih radnji i mikropreduzeća i gubitak oko 40.000 radnih mesta biće rezultat početka primene poreskih zakona s početkom 2014. godine – tvrdi Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.

– Primenom tih izmena poresko opterećenje preduzetnika biće povećano za 35 do 40 odsto. Da je privreda pitana, do toga ne bi došlo.

Ukinut je i poreski kredit, odnosno umanjenje poreza na dobit po osnovu ulaganja u kupovinu nove opreme. Ukidanjem ove olakšice malim i srednjim preduzećima je otežano da kupovinom moderne opreme smanjuju zaostajanje za konkurencijom i povećavaju izvoz.

Dodatni trošak za preduzetnike je i obaveza kupovine uređaja koji će se ugrađivati na fiskalne kase kako bi se Poreskoj upravi omogućila kontrola naplate poreza na dodatu vrednost. Rajić tvrdi da će kupovina dodatne opreme biti uzaludna, jer ona neće moći da radi zato što u većem delu Srbije nema takozvanog širokopojasnog interneta.