Poslovne vesti - Srbija

Deset milijardi evra za ekološke projekte

Unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji zahteva ulaganja veća od 10 milijardi evra do 2030. godine, a ova oblast je jedna od najsloženijih u pregovaračkom procesu sa Evropskom unijom. Komunalna preduzeća i lokalna samouprava imaće važnu ulogu jer će učestvovati u realizaciji najznačajnijih infrastrukturnih projekata, koji se odnose na tretman otpadnih voda, komunalnog, veterinarskog, medicinskog i drugog otpada, rekao je Zdravko Jelušić, potpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) na otvaranju konferencije „Primena SLAP informacionog sistema u procesu kandidovanja projekata“.

Edukacija privrednika i predstavnika lokalne samouprave veoma je bitna. Uloga, PKS, kao najveće poslovne asocijacije, a posebno Udruženja za komunalnu delatnost jeste da pomognemo našim članicama da dobiju sve neophodne informacije, znanja i veštine o kandidovanju projekata za finansiranje. Na taj način, obezbeđujemo korist za poslovanje naših članica, za naš put prema Evropskoj uniji, i najvažnije unapređenje sredine u kojoj svi živimo, istakao je Jelušić.

Za finansiranje ekoloških projekta moraćemo da se, u velikoj meri, oslonimo na inostrane donatore, najpre IPA fondove EU ali i druge međunarodne donatore, rekla je Jovana Jarić, savetnica ministra energetike razvoja i zaštite životne sredine. Kako je objasnila, SLAP baza je sjajan alat za vidljivost projekata.

Kako se navodi u saopštenju PKS, gradovi i lokalne samouprave treba pravilno da pripreme projekte za opštinsku infrastrukturu da bi ušli u SLAP bazu podataka i imali mogućnost da budu na listi prioritetnih projekata koji se realizuju uz pomoć EU i drugi donatori.

Predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Stalne konferencije gradova i opština Olja Stanić Marić i Boris Šćekić upoznali su učesnike konferencije sa načinom prikupljanja projektnih predloga kroz informacioni sistem – SLAP, kao i kako se prikupljeni predlozi ocenjuju i biraju za finansiranje.

Moguće je kandidovati projekte u oblasti zaštite životne sredine, koji se tiču komunalnog otpada, otpadnih voda, i poslovne infrastrukture, kao što su oni koji se odnose na industrijske zone, tehnološke parkove, biznis inkubatore i turizam, rekao je Šćekić.

SLAP baza je, kako je istakao, transparentan sistem za registraciju svih projekata, koji između ostalog, sadrži podatke o njihovoj spremnosti za realizaciju i pripremljenosti tehničke dokumentacije.

Konferenciju „Primena SLAP informacionog sistema u procesu kandidovanja projekata“ organizovali su Biro sa saradnju sa EU i Udruženje za komunalnu delatnost Privredne komore Srbije i Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Moderator skupa bila je Tanja Ercegović Petrić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS.