U fokusu - Srbija

Sto muka pred gazdama

Čak i kada bi imali priliku da sami započnu svoj biznis, tu šansu bi iskoristilo svega 30 odsto građana Srbije. Jer, u sopstvenom poslu očekuju ih visoki troškovi poslovanja, skupi krediti, neizvesnost...

Poslednje istraživanje Centra za visoke ekonomske studije "Preduzetništvo u Srbiji - nužda ili prilika" pokazalo je da bi tek trećina građana pokrenula sopstveni posao. Oni koji se osmele da zaplivaju ovim vodama mogu dobiti stručnu i skromnu finansijsku pomoć u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i Nacionalnoj agenciji za regionalni razvoj.

Poslodavci, međutim, smatraju da to nije dovoljno i da je potrebno početnicima omogućiti povlastice, kao u evropskim zemljama, gde ne moraju da plaćaju dažbine državi u prve dve godine na početku poslovanja.

- Obuke sprovode regionalne agencije za regionalni razvoj i traju tri dana - kaže Milena Vasić, pomoćnik direktora NARR.

- Kandidati se informišu o načinu registrovanja firme, o obavezama u izmirivanju poreza, doprinosa i testiraju svoju ideju, tako što prave biznis plan. Na taj način otkrivaju da li zaista imaju predispozicije potrebne za tržišnu utakmicu i proveravaju održivost svoje poslovne ideje.

Posebne finansijske pogodnosti imaju diplomci koji se nakon završenih studija vraćaju u svoja rodna mesta, koja su na spisku nerazvijenih opština. U aprilu bi trebalo da počne prijavljivanje za novi ciklus, kada će svi zainteresovani kandidati moći da se prijave.

Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije, smatra da je obuka važna, ali da nedostaje stimulativna politika države prema početnicima.

- Trebalo bi da država podrži mlade koji žele da pokrenu svoj posao i da ih bar u prve dve godine oslobodi poreza - kaže Rajić.

- Za državu je mnogo bolje da omogući da 50 ili 100.000 ljudi pokuša da osnuje svoje firme, pa da oni koji opstanu kasnije zaposle nove radnike, nego da daje subvencije ili da ljudi čekaju na birou.

Rajić napominje i da je osnivački kapital firmi veoma mali i kreće se oko 5.000 evra, što je nedovoljno da bi se započeo ozbiljan posao. Taj novac privrednici u pokušaju uglavnom obezbede tako što ga pozajme ili nešto prodaju, pa je s tim i njihov rizik poslovanja veći, jer već posle mesec dana moraju da izdvoje skoro 300 evra za dažbine državi, a gde su sva ostala ulaganja...

Prvi koraci

Rizično je da se u preduzetničke vode ulazi bez prethodne analize, zato je neophodno napraviti biznis plan, ali se i u sredini gde želimo da radimo valja raspitati kako posluju ljudi koji se bave sličnim delatnostima - kaže Dragoljub Rajić.

- Osoba koja se odluči da započne sopstveni posao mora biti spremna da u početku radi po ceo dan, da bi izgradila firmu i došla do pristojnih prihoda.

Subvencije za 1.700 nezaposlenih

Na osnovu javnog poziva koji je prošle godine realizovala NSZ, subvencija za samozapošljavanje od 160.000 dinara odobravala se nezaposlenima koji su prijavljeni na evdenciju najmanje mesec dana pre podnošenja zahteva i koji su završili obuku za preduzetništvo.

- Prošle godine subvenciju za samozapošljavanje NSZ je ostvarila 1.681 osoba, među kojima je bilo 746 žena - navode u NSZ.

- Program rada NSZ za ovu godinu još nije usvojen na Vladi RS, pa se još ne zna koliko će ljudi ove godine imati priliku da dobije finansijsku pomoć.