Poslovne vesti - Crna Gora

Kreditna podrška SB za bolju naplatu prihoda

Svjetska banka pružiće Crnoj Gori kreditnu podršku od 50 miliona dolara kroz projekte fiskalnog upravljanja i reforme poreske uprave, kako bi se povećala efikasnost javne potrošnje i naplate prihoda.

Direktorica Svjetske banke za zemlje jugoistočne Evrope, Elen Goldštajn, kazala je da su u toj organizaciji, uz konsultacije sa državnim organima Crne Gore, predložili da se pripreme inovativni instrumenti za finansiranje koje bi bilo zasnovano na rezultatima.

„Taj instrument se zasniva na rezultatima u cilju podrške dvijema ključnim oblastima, a to su poreska administracija i fiskalno upravljanje. Timovi naših eksperata boraviće naredne dvije sedmice u Crnoj Gori i raditi na pripremi ta dva nova projekta“, rekla je Goldštajn.

Predloženi projekat fiskalnog upravljanja, kako je navela, namijenjen je jačanju makroekonomskog i fiskalnog planiranja kao i trezorskog upravljanja i upravljanja dugom, u cilju veće efikasnosti javne potrošnje.

„Predloženi projekat reforme poreske administracije namijenjen je uspješnijoj naplati prihoda, olakšanju za poreske obveznike kada je u pitanju ispunjavanje njihovih obaveza i jačanju efikasnosti administracije u cilju naplate više prihoda uz manje opterećenje po poreske obveznike“, objasnila je Goldštajn.

Ona je dodala da će se sredstva u sklopu tog novog instrumenta isplaćivati u odnosu na ostvarene mjerljive rezultate.

Ministar finansija Radoje Žugić kazao je da se radi o kreditnoj podršci za mjerljive efekte u dominantno prihodnim institucijama, prije svega onim koje treba kadrovski, institucionalno i infiormatički osnažiti.

“Tu prije svega mislim na podršku Poreskoj upravi, Upravi carina i Upravi za inspekcijsku kontrolu, kao i za Ministartsvo finansija u dijelu tri komponente koji se odnose na upravljanje dugom, jačanje izvršne funkcije budžeta i makroekonomsko i fiskalno planiranje”, rekao je Žugić.

Okvir te kreditne podrške je oko 50 miliona dolara.

“Očekujemo da ćemo kroz naše buduće pregovore ostvariti veoma pozitivne elemente koji se tiču potrebe finansiranja snaženja kapaciteta administracije za što smo inače bili predvidjeli troškove u budžetu, tako da te uštede možemo transponovati prema onim elementima koji se odnose na razvoj”, saopštio je Žugić.

On je govoreći o vidljivim efektima kazao da je od početka godine zaključno sa 26. martom naplaćeno 2,3 odsto više javnih prihoda u odnosu na plan.

“Imamo još tri dana za knjiženje javnih prihoda. Očekujem da ćemo ambiciozno postavljen plan značajno prekoračiti i u ovoj godini”, dodao je Žugić.

U odnosu na prošlu godinu, kako je precizirao, do danas je naplaćeno 30 miliona eura više ili 14,6 odsto, a u odnosu na 2012. godinu 56,3 miliona eura više ili 31,2 odsto.

Goldstein je podsjetila da je SB bila angažovana na podsticanju ekonomskog oporavka nakon krize eurozone, ubrzavanju ekonomskog rasta, unaprijeđenju mogućnosti za zapošljavanje i prosperiteta za sve građane Crne Gore.

“Putem kombinacije ekonomske i socijalne analize i spoljnog finansiranja pružali smo podršku Crnoj Gori u ostvarenju onoga što danas predstavlja jasne znake ekonomskog oporavka i ubrzanog rasta”, rekla je Goldštajn.

SB je, prema njenim riječima, odmah nakon krize eurozone reagovala na potrebu Crne Gore za kontracikličnim podsticajem.

“Proširili smo našu podršku budžetu i garancije u periodu od 2011. do prošle godine”, precizirala je Goldstein i dodala da se sada, kada je u toku ekonomski oporavak, može razmišljati o široj lepezi instrumenata u cilju produbljivanja reformi i unaprijeđenja rasta i zapošljavanja.

Goldstein: Autoput podvrgnuti strogoj procjeni

Na pitanje kako zaduživanje Crne Gore za izgradnju autoputa Bar-Boljari može uticati na javne finasnije, Goldštajn je odgovorila da se od osamostaljena država borila sa visokim nivoima javnog duga što je dovelo do portrebe za oprezom i stalnim posvećivanjem fiskalnoj konsolidaciji.

„Međutim, državni organi moraju i dalje da se bore sa nekoliko bitnih ograničenja kada je u pitanju fiskalna konsolidacija od kojih jedno predstavljaju potencijalne fiskalne obaveze kao što su garancije za Kombinat aluminijuma“, navela je Goldstein.

Ona je kazala da je drugo ograničenje upravljanje programom javnih investicija.

„U tom smislu, projekat autoputa i njegovo finansiranje treba da se podvrgnu istoj strogoj procjeni kao što je to slučaj kod ostalih javnih investicija“, zaključila je Goldštajn.