Tema - Srbija

Internet: Šta se sme, a šta ne sme?

Etički kodeksi neke firme ili esnafa nekada su definisali ponašanje i vrednosti, ali danas ne daju adekvatan odgovor šta je dozvoljeno, a šta ne u internet komunikaciji i gde je tačno granica javnog i privatnog istupanja.

Iako važi za slobodan medij, internet se ne razlikuje od "stvarnog" sveta u pogledu toga šta je dozvoljeno napisati ili reći. Uvreda, kleveta ili govor mržnje su krivična dela, bez obzira na to "preko čega" su upućeni.

Profesor etike Slobodan Sadžakov kaže da je vreme apsolutne privatnosti prošlo i to je činjenica prema kojoj moramo da se orijentišemo u svakodnevnom životu.

"Bilo bi dobro da određene osobe pre korišćenja slobode govora iskoriste i to pravo slobode mišljenja i da porazmisle o svojim idejama, postupcima i o mogućim konsekvencama takvih postupaka. Te naoko privatne izjave ne mogu imati dozu neobaveznosti ukoliko na bilo koji način zadiru u javnu sferu", objašnjava Sadžakov.

Preduzeća mogu donositi sopstvene pravilnike i kodekse, na osnovu kojih mogu biti pokrenuti disciplinski postupci ili izrečene mere upozorenja. Međutim, s pravne tačke gledišta, sve ono što se ne odvija u toku radnog vremena je stvar privatnosti, ali podleže pravnoj regulativi ukoliko je javnom rečju načinjeno neko krivično delo.

"Ukoliko oni svojim ponašanjem van radnog vremena ugrožavaju druge društvene skupine, ugrožavaju neko jače društveno zaštićeno dobro: državno uređenje, javni poredak, pripadnike druge nacije, veroispovesti, tada njihovo ponašanje može biti na drugačiji način sankcionisano", tumači advokat Nikola Grbić.

Osim kodeksa ponašanja, koji propisuje opšte norme, u javnim preduzećima i ustanovama ne postoji dokument kojim se propisuje dozvoljeno i nedozvoljeno ponašanje radnika na društvenim mrežama.

Pojedine ustanove problem su rešile tako što su onemogućili pristup ovakvim sajtovima u toku radnog vremena.

A Milena Avramovic-Bjelica iz Društva Srbije za odnose sa javnošću iznosi mišljenje da bi moralo što pre da se donese strategija i procedura kako zaposleni u javnom sektoru mogu da komuniciraju na društvenim mrežama.

"Svakako da moraju da postoje određena ograničenja", kaže ona.

S druge strane, u privatnim kompanijama je ova sfera uveliko regulisana ugovorima između poslodavca i zaposlenog, koji definiše kako zaposleni treba da komuniciraju sa svojih privatnih naloga, dok će u javnom sektoru, kažu pravnici, za ovakvo uređenje ipak morati da sačekaju neki novi zakon ili makar podzakonski akt.