Poslovne vesti - Srbija

Jagodina “recept“ za investitore

Između 2000. i 2004. godine, u gradu koji je nekada bio sedište moćne industrije i privrede, oko 14.000 ljudi izgubilo je posao. „Fabrika kablova“, u kojoj je nakada bilo angažovano 9.000 radnika, danas ih zapošljava gotovo četiri puta manje, mesna industrija „Juhor“ je sa hiljadu zaposlenih spala na 300, a „Jagodinska pivara“ sa 800 na 250. Potpuno su ugašena preduzeća „Minel“, „Pomoravlje“, „Palas“, „Morava“, „Resava“, „Budućnost“...

Svako od njih hranilo je po više stotina, pa i hiljadu porodica.

Iako je strategija zapošljavanja dug i mukotrpan proces, isprobavaju se sve mere i recepti, pa se Jagodina polako reindustrijalizuje.

- Napravili smo prvu industrijsku zonu u Srbiji i čekali tri godine, ali nijedan investitor nije čak ni pozvao, a kamoli došao, mada smo slali ponude u svet. Onda smo promenili taktiku i počeli da, sa još dvadesetak gradonačelnika, te više stotina privrednika, poljoprivrednika i studenata, obilazimo evropske gradove, kako bismo sami zainteresovali potencijalne investitore. Najplodotvornija bila su putovanja u Italiju, pa su tako lane i ove godine postignuti dogovori o četiri ulaganja sa Apeninskog poluostrva. I, tri su već sprovedena: „Andrea konfecioni“ proizvodi cirade, „Aunde“ automobilska sedišta, a „Mobil Turi“ kuhinje. Četvrta investicija je „Vibak“, a do kraja godine očekuje se početak rada i ruskog „Nort kartona“. Svi investitori su zadovoljni, pa to samo povećava šanse za dolazak novih - tvrdi predsednik Skupštine grada, Dragan Marković Palma.

Za dobar posao, kaže, neophodno je da lokalna samouprava investitoru besplatno ustupi lokaciju i obezbedi mu neophodnu infrastrukturu, a presudan može biti i udeo države, kroz podsticajne mere poput subvencija za nova radna mesta. Jednako je važno strancima predočiti sve pogodnosti koje im se ovde nude kako bi ostvarili svoj interes, pa uvek treba potencirati činjenicu da Srbija ima sporazume o bescarinskoj trgovini sa Rusijom, Ukrajinom, Belorusijom, Kazahstanom, Turskom... Pored toga, kod nas je struja jeftinija nego na zapadu, niže su poreske stope i jeftinija je radna snaga.

Istovremeno, krah jagodinske privrede iziskivao je i usklađivanje socijalne politike sa novim okolnostima, pa grad ostvaruje mesečnu uštedu i do 10 miliona dinara tako što članovima Gradskog veća i upravnih odbora ne isplaćuje zakonske nadoknade, već se ta sredstva preusmeravaju onima kojima su potrebnija.

- Đaci i penzioneri ne plaćaju prevoz, porodilje dobijaju 12.000 dinara mesečno dok im dete ne navrši godinu dana, pri polasku u prvi razred učenici za nabavku školske opreme dajemo po 8.000, a školarcima još sleduje i odlazak na more o trošku grada. Zahvaljujući ovakvoj socijalnoj politici, po popisu iz 2012, Jagodina je u protekloj deceniji postala bogatija za 440 porodica - zaključuje Marković.