Tema - Srbija

Kraći odmori lek protiv napornog rada

Skoro da nema profesije koja nije izložena sindromu "izgaranja na radu". Iako su mišljenja podeljena, podaci pokazuju da postoje zanimanja koja su podložnija iscrpljivanju na radu. Najnovija istraživanja pokazuju da taj intenzitet dodatno pojačavaju globalna kriza i nezaposlenost.

Medicinski radnici, piloti, vatogasci, konobari, trgovci, učitelji, novinari, su u vrhu liste zanimanja koja su izložena sindromu "izgaranja na radu", u svetu poznat kao sindrom burnout.

"Suština ovog sindroma je upravo u konfliktu što mi hoćemo, čovek hoće da uradi više, da se potrudi, u početku ima i zadovoljstvo ali kasnije počinje sagoreva jer sve manje dobija, sve više ulaže. On neurotski ne može da se oslbodi toga, nego i dalje zapinje, insistira, radi sve više i u jenom trenutku, što se kaže u našem narodu, pukne", objašnjava Prvoslav Plavšić, psiholog i istraživač medija i komunikacija.

Direktor Instituta medicine rada "Dr Dragomir Karajović" Aleksandar P.S. Milovanović kaže da takvi ljudi imaju za posledicu lošu uslugu ili greške pri radu.

"Ako se radi o uslužnim delatnostima, onda je to loša ulsuga, ako se radi o prosveti onda je to nedovoljan nivo prenosa znanja onima kojim je to namenjeno", kaže Milovanović.

Sindrom izgaranja koji karakteriše povlačanje, nesigurnost, emocionalna labilnost ne treba mešati sa depresijom. Kod ljudi koje je zahvatio sindrom "izgaranja na radu" povećan je zamor na radu, glavobolja, nesanica, a kao posledica pojavljuju se i kardio vaskularne bolesti, u prvom redu povećan krvni pritisak.

"Depresija je samo jedan u nizu sleda događaja koje ostavljaju posledicu na psihičku, ali i fizičku sferu odnosno zdravlje radnika, rekao je Milovanović.

Reč je o izvesnoj frustraciji koja se ponavlja tokom vremena i koja ne uspeva da se razreši u normalnom dnevnom, mesečnom i godišnjem ritmu, kaže Plavšić.

Smenski rad i produženo radno vreme dodatno iscrpljuju. Rukovodioci bi predupredili izgaranje boljim uslovima rada.

"Nekada ti rukovodilaci u stanju sopstvenog straha i stersa da se dokažu da postignu što bolje rezulate da zadovolje svog gazdu ili nalogodavca, forsiraju izuzetne radne razultate i angažovanje svog radnog tima ili svojih saradnika što nije uvek neophodno, a često nije ni potrebno", kaže profesor FON-a Dobrivoje Mihailović.

Da bi čovek sebi pomoga mora da nađe paralelne aktivnosti, između ostalog zabavu da bi amortizovao ono što gubi na poslu. Jedan od načina su su češći, a kraći odmori.