Tema - Srbija

Uljni škriljci čekaju bolje vreme

O Aleksincu, nekada poznatom gradiću po svom velikom rudniku i značajnoj proizvodnji najkvalitetnijeg mrkog uglja na Balkanu, prekinutoj posle velike nesreće 19. novembra 1989, kada je u jami „Morava” poginula elitna brigada od 90 rudara, u poslednje dve decenije najviše se govori kao mogućem području za eksploataciju uljnih škriljaca. Prema svim dosadašnjim ispitivanjima zalihe uljnih škriljaca u okolini Aleksinca, ispod planine Bukovik i u dolini Moravice su takve da bi rešile energetsko pitanje Srbije u narednih sto do 150 godina.

O eksploataciji uljnih škriljaca, međutim, do sada se samo razmišljalo i još uvek nema pravih planova i konkretnih projekata. Tokom poslednjih nekoliko godina u Aleksincu i okolini boravile su brojne delegacije i stručne ekipe istraživača iz Kanade, Litvanije i Estonije, koje su bile zadivljene velikim i verovatno najvećim procentom nafte u uljnim škriljcima u svetu. Ali, svaki od tih boravaka završavao se samo na predlozima stručnjaka. U državi Srbiji kao da do sada nisu shvatali o kakvom je bogatstvu reč i gotovo da nije bilo pomaka „od nule” na planu priprema za eksploataciju uljnih škriljaca. Slobodan Milosavljević, sekretar Odbora za hemiju, farmaciju, gumarsku industriju, rudnike i industriju nemetala u Regionalnoj privrednoj komori u Nišu, za „Politiku” juče je rekao:

– Činjenica je da uljnih škriljaca ima u ogromnim količinama, ali do sada ništa nije urađeno na pripremi za eksploataciju. U Srbiji puno toga nedostaje za taj posao – od para i stručnjaka do ideja šta sa tolikim nemerljivim bogatstvom. Zato se ne postavlja dilema da li će eksploatacije biti. Ona će, sigurno, jednoga dana početi, ali pre toga treba studiozno i temeljno prići problemu i ne, kao do sada, ostati samo na rečima, rekao nam je Milosavljević

  Eksploatacija uljnih škriljaca u okolini Aleksinca bila bi od posebnog značajna za Srbiju, jer bi bez ikakvih sumnji doprinela razvoju naše zemlje. O kakvom je bogatstvu reč najbolje govori da se u Kanadi, na primer, koriste škriljci koji sadrže od šest i po do osam, a u Estoniji od osam do devet i po procenata nafte, a da su u okolini Aleksinca sva do sada obavljena ispitivanja potvrdila da je procenat gotovo dvostruko veći nego – čak 13,5 do 15 odsto nafte u uljnim škriljcima. Pretpostavke su da je pod površinom zemlje stotine miliona tona uljnih škriljaca…

Zato se i tvrdi da bi se eksploatacija brzo isplatila i da bi rešila problem uvoza nafte u našu zemlju za više narednih decenija. Kako kažu u Aleksincu na potezu su državni organi, pre svega Ministarstvo za energetiku i Elektroprivreda Srbije, a osim u finansijskom smislu, jer ne bi bilo tolikog uvoza nafte kao do sada, koristi bi bilo i zbog otvaranja velikog broja novih radnih mesta.

Slobodan Milosavljević kaže da istok Srbije uz ugalj i uljne škriljce kod Aleksinca ima i neprocenjive količine kalcita otkrivene na Suvoj planini, kao i fosfora u okolini Bosilegrada, granita vrhunskog kvaliteta na Staroj planini, bazalta na Kopaoniku ili zeolita u okolini Vranja, gde su najveće količine i zalihe u Evropi… Ali ništa od toga do sada nije iskorišćeno. Ili vrlo malo, tek simbolično.