Tema - Srbija

Uvozna struja više od šest puta skuplja od domaće

Srpski energetski sistem daje svoj maksimum u proizvodnji struje, postrojenja posle majskih poplava rade na ivici izdržljivosti, ali kilovata nema dovoljno. Zato uvozimo električnu energiju i plaćamo je više od šest puta skuplje od one koju nam „Elektroprivreda Srbije“ dostavlja na uplatnicama. Sve to, kako ističu stručnjaci, moglo bi da dovede i do poskupljenja.

EPS je od 15. maja do početka juna uvezao 161,27 miliona kilovat-sati. Za to je plaćeno 6,5 miliona evra. Prema toj računici, kilovat van sistema EPS košta 24 evrocenti. Domaćinstva kilovat sa uračunatim taksama i porezima na dodatu vrednost plaćaju 6,24 evrocenta.

Svaki rast cena struje preveliki je udarac na ionako istanjen kućni budžet građana, ali energetičari veruju da je to neizbežan korak. Jedino rešenje bilo bi da država i ovog puta stane iza „Elektroprivrede Srbije“ i pomogne joj da nadoknadi gubitke zbog neekonomske cene struje.

- I pre i posle poplava, cena struje u Srbiji je daleko ispod ekonomskog nivoa, koji je trenutno oko 6,5 evrocenti po kilovatu - kaže Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka.

- Takva cena ne dozvoljava nikakav razvoj EPS i čitavog energetskog sistema Srbije. Da li je dobar trenutak za rast cena? Iz ugla građana sigurno nije, ali u ovakvoj situaciji smanjene proizvodnje može se dogoditi da zimus imamo nestašice. Već sada uvozimo struju i ako država ne pomogne EPS, naš sistem neće moći da izdrži.

Uvozimo struju jer proizvodnja trenutno ne može da podmiri potrebe našeg tržišta. Srbija ovih dana troši oko 82 gigavat-sati, a uobičajeno u ovo doba godine se trošilo oko 77 gigavat-sati, što znači da je potrošnja veća za oko 6,5 odsto. Posebno će muka sa nabavkom struje biti ove zime, kada je potrošnja znatno veća, jer će prema nekim najavama nedostajati bar 30 odsto električne energije.

Cena električne energije u Srbiji je na samom dnu u odnosu na evropske cenovnike. U odnosu na kilovat u Danskoj ili Nemačkoj, srpski kilovat je jeftiniji skoro pet puta, ali naša struja povoljnija je i od komšijske. Hrvati kilovat plaćaju 13,5 evrocenti, Crnogorci 10,54, a Bosanci 7,96 evrocenti. I u Makedoniji električna energija košta više, a kilovat je 7,8 evrocenti.

Otvaranje tržišta

Libelarizacija tržišta električne energije za domaćinstva neće startovati 1. jula, kako se najavljivalo. Mogućnost da biraju svog snabdevača kilovatima, građani će imati od jeseni ili, prema nekim procenama, početkom naredne godine. Za razliku od privrednika, građani neće morati da menjaju svog snabdevača, ali će imati i tu mogućnost da procene da li im je EPS najbolji i najpovoljniji.