Tema - Srbija

Soja, suncokret i repa za solidnu zaradu

Moj izbor je soja - kratak je Đuro Kucurski, ratar iz Stapara, koji sa bratom Pavlom obrađuje više od 1.000 hektara najplodnijih oranica u Bačkoj. Na svom imanju, braća Kucurski, naravno, ne gaje samo soju, koja je ove godine zauzela 200 hektara, već su tu zastupljene sve ratarske kulture.

U konkurenciji sa suncokretom, koji gaje na 70 hektara, i šećernom repom, koju imaju na 570 hektara, kako objašnjavaju ova dva brata, soja ubedljivo pobeđuje, pre svega zbog odličnog odnosa između potrebnog ulaganja i profita koji donosi.

- Kada je poredimo sa suncokretom, a posebno sa šećernom repom, vidi se da soja, uz umereno ulaganje, može da donese vrlo solidan prihod - objašnjava Đuro.

- Naravno, može se zaraditi i na suncokretu, ali ima godina kada mu cena bude baš loša. Šećerna repa, sa druge strane, uvek ima solidnu cenu, ali, samo ulaganje u njeno gajenje je mnogo veće od onog u soju i suncokret, a i sama proizvodnja traje dugo.

A ova godina, kako potvrđuju stručnjaci, „išla je naruku“ pre svega šećernoj repi, a takođe i soji. Suncokret je solidan, ali, pošto je biljka iz sušnih predela, prijalo bi mu, kako kažu upućeni, više sunčanih dana.

- Šećerna repa je u odličnom stanju, na oko 69.000 hektara, koliko je ove godine zasejano u Srbiji - zadovoljan je Ljubiša Radenković, direktor „Sunoka“, kompanije koja bi, u svojih šest šećerana, trebalo da preradi rod sa 35.000 hektara šećerne repe.

- Ako sve bude u redu, a nadamo se da će krajem avgusta početi kampanja prerade šećerne repe, imaćemo rekordan rod, od oko 60 tona korena po hektaru.

Poljoprivrednici imaju razloga da budu zadovoljni i ugovorenom cenom, jer se repa plaća 38 evra po toni, a to od tri do pet evra više nego u zemljama u okruženju.

Soja, koja je sejana na oko 150.000 hektara, prema rečima Vuka Đorđevića, sa Odeljenja za soju, novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ima dobru godinu iza sebe. Ratare, međutim, pomalo brine to što je cena soje na „Produktnoj berzi“ u laganom padu...

- Ovakva kombinacija, sa toplim danima, ali i sa kišom, pogoduje soji - kaže Đorđević.

- Biljke su u dobroj kondiciji, tako da na prinos ne bi trebalo da bude slab, čak i ako se dogodi da u avgustu vremenski uslovi budu lošiji nego sada. Naravno, još uvek je prerano da se govori o konkretnim količinama.

Suncokret je, kako precizira Vladimir Miklič, rukovodilac Odeljenja za uljne kulture, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ove godine „zauzeo“ oko 170.000 hektara.

- Na parcelama koje su na vreme zasejane, suncokret trenutno „naliva zrno“ - objašnjava Miklič.

- Ova godina je, generalno gledano, bila dobra za suncokret, ali, bilo bi još bolje, kada bi imali dane bez kiše, jer ovako vlažno vreme, pogoduje razvoju gljivičnih oboljenja, koje bi mogle da se odraze na prinos. Naravno, i pored opasnosti od bolesti, suncokreta će biti i više nego dovoljno za naše potrebe, a i cena bi, kako sam čuo, trebalo da mu bude bolja nego prošle godine...