U fokusu - Srbija

Privatizacija: Spas iščekuje 55.000 radnika

Više od 55.000 ljudi zaposlenih u preduzećima u restrukturiranju godinama čeka da se reši pitanje njihove budućnosti. Zakoni o privatizaciji i stečaju, koje je Vlada Srbije juče usvojila, trebalo bi da razvežu Gordijev čvor i konačno reše dugogodišnji problem ovih firmi, među kojima mnoge više nemaju ni proizvode, ni tržište, ali imaju radnike koji ne primaju plate. Ova agonija, po slovu novog zakona o privatizaciji, trebalo bi da se okonča do 31. decembra 2016. godine.

Ministar Dušan Vujović najavio je da će posle stupanja na snagu Zakona o privatizaciji biti upućen poziv svim zainteresovanim investitorima da ponude svoj program na koji će saglasnost davati Agencija za privatizaciju i Ministarstvo privrede.

- Svaki program koji bude imao elemente za uspešno poslovanje biće predmet pažnje Agencije i ministarstva, a zatim će se tražiti najpogodniji model, metod i mere za privatizaciju - rekao je Vujović.

- Onaj deo firmi koji ne ponudi program biće suočen sa stečajem, a briga o radnicima će biti uspostavljena kroz socijalni program.

Bolji poslovni ambijent, veća mobilnost radne snage i strane investicije neke su od pogodnosti koje bi trebalo Srbiji da donesu novi reformski zakoni.

Nacrtom Zakona o privatizaciji predviđena su četiri modela privatizacije, kao i po tri metoda i mere. U postupku privatizacije moguće je primeniti kombinaciju više metoda i modela. Osnovni modeli su prodaja kapitala, prodaja imovine, strateško partnerstvo i prenos kapitala bez naknade.

Prodaja kapitala se vrši na bazi izraženog interesovanja investitora, a Agencija određuje kriterijume za učestvovanje, uslove prodaje i obaveze kupca. Za strateško partnerstvo, Agencija za privatizaciju objavljuje javni poziv za prikupljanje ponuda, a Vlada Srbije propisuje uslove i bira strateškog investitora. Prenos kapitala bez naknade podrazumeva besplatnu podelu akcija zaposlenima i mogućnost strateškog partnerstva.

Predviđene su i tri metoda - javno prikupljanje ponuda sa javnim nadmetanjem, neposredna pogodba i javno prikupljanje ponuda, kao i tri mere - finansijska konsolidacija, otpis duga, pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija.

- Razlozi donošenja zakona su da se potpuno novim zakonodavnim rešenjima privuče pažnja potencijalnih investitora i strateških partnera koji bi bili spremni da učestvuju u privatizaciji preostalog društvenog i javnog kapitala i imovine subjekata privatizacije - objašnjavaju u Ministarstvu privrede.

- Sam postupak će biti efikasniji i potpuno transparentan kada se primene jednostavni modeli privatizacije.

Najviše polemike izazvalo je uvođenje neposredne pogodbe, ali u Ministarstvu privrede tvrde da će se ona primenjivati izuzetno kada je opšti, odnosno strateški interes Republike Srbije u pitanju.

U Savetu za borbu protiv korupcije kažu da novi zakoni o privatizaciji i stečaju predstavljaju određeni napredak, ali ostavljaju prostor za pranje novca i koruptivne radnje.

Polovina procenjene imovine

Novina u zakonu o privatizaciji je i utvrđivanje početne cene, jer će ona sada iznositi najmanje jednu polovinu od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je bilo 20 odsto. Nova početna cena na drugom prikupljanju ponude u javnom nadmetanju je najmanje jedna trećina, dok je pre bila 10 odsto od procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.