Poslovne vesti - Srbija

Pančevačka Staklara na staklenim nogama

Najavljen je spas za 40 od 156 preduzeća u restrukturiranju. Među njima bi mogla da bude i pančevačka Staklara, jedina fabrika koja je proizvodila ravna stakla. U vlasništvu ima 25 hektara zemlje, ali ima i dugove koji premašuju vrednost kapitala. Državi su sugerisali da staklarne pogone prodaje pojedinačno ali je Agencija za privatizaciju odlučila da se nekadašnji gigant prodaje u celosti.

Fabrika je u lošem stanju i spolja i iznutra. U životu se održava samo pet sedam pogona. Radi dve stotine ljudi u samo jednoj smeni.

Radnici bi želeli da ima više posla, jer bi na taj način i plata bila sigurnija i redovnija. Uprkos starim mašinama, kažu da je proizvodnja unapređena i da se trude da rade dobro.

A situacija je takva da plate kasne dva meseca, prevoz duže. Dugovi su 42 miliona evra. U Fabrici kažu da 98 odsto duga čine obaveze prema državi.

Pogon za proizvodnju ravnog stakla je urušen ali ga nema svrhe obnavljati jer se tzv. "pitzburg" tehnologijom više ne proizvodi nigde u svetu. Za novu "flot" tehnologiju potrebno je ulaganje od 100 miliona evra. Svesni su da će teško naći takvog kupca. Zato misle da je izvesniji drugi model privatizacije.

"Da se pojavi neko za ove naše doradne pogone koji rade od osnivanja preduzeća i da se uz malo ulaganja, tu već govorimo o desetak miliona, osavremene naši doradni pogoni", kaže direktor Staklare Emanuel Lupulesku.

Za 84 godine koliko postoji, Staklara Pančevo nikada nije prestajala sa radom, čak ni za vreme Drugog svetskog rata.

Nakon bombardovanja njihova stakla korišćena su za obnovu škola, bolnica, stanova. Za šta god da se država odluči, za koji god model, kada je reč o ovom preduzeću u restrukturiranju, njihovi zaposleni nadaju se da to neće značiti ključ u bravu.

Svoju potencijalnu šansu vide u izgradnji Beograda na vodi, ali i energetskoj efikasnosti koja će morati pre ili kasnije da zahvati sve objekte u Beogradu. Do tada - rade s fabrikama nameštaja, GSP-om... Nekoliko autobusa čeka popravku. Magacin je pun.

"Tu imaju prednja stakla za različite modele automobila - sa dalekog istoka, preko Japana, Engleske. Možemo da napravimo za Tojotu, Pežo, Citroen, za Fijat normalno", kaže tehnički direktor Staklare Dragan Nikolić.

"U sanducima su stakla za Belorusiju za traktore. Izvozimo u vrdnosti od 50.000 evra mesečno. Pakujemo i za Slovačku, više za izvoz nego za domaće tržište", kaže šef magacionera Nenad Majstorović.

Njihova sudbina tesno je vezana za stanje u građevinarstvu, autoindustriji. Zato veruju da bi o njima trebalo odlučivati među poslednjima.

"Ta sva preduzeća sa kojima poslujemo su u istoj situaciji kao mi. Ako se spasava Galenika, Ikarbus, IMT, FAP i mi tu treba da se nađemo. Ne može država nekome da bude majka a nekome maćeha", kaže predsednik Samostalnog sindikata Staklare Dragan Tomić.

Preživeli su pet tendera, dve aukcije, dva najavljena stečaja. Umorni su od čekanja da se reši njihova sudbina.