Tema - Srbija

Varljivi sezonski višak u budžetu

U moru loših vesti o javnim finansijama pojavila se i jedna pozitivna – na kraju jula u državnom budžetu ostalo je viška 6,9 milijardi dinara.

Međutim, to što je na mesečnom nivou kasa bila u plusu može da obraduje samo naivce. Više je reč o incidentu, nego o vesniku ozdravljenja javnih finansija, jer je tih 6,9 milijardi dinara viška, premalo novca da ispegla sve naše manjkove u javnim finansijama.

„Ovaj podatak ne bi trebalo da nas zavede”, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, jer je osnovni uzrok suficita sezonskog karaktera.

– To ne znači da je došlo do poboljšanja i da nemamo razloga za brigu. Ako pogledate i ranijih godina u ovom periodu je ostvarivan suficit u budžetu. Reč je o sezonskim oscilacijama, a delom su tome doprinele i promene poreskog kalendara. Jedan od uzroka suficita može da bude i promena ministra finansija. Samo ona plaćanja iz budžeta koja su neodložna obično se u tom periodu i ostvare, što znači da je verovatno došlo do zastoja u nekim isplatama pa se tako pojavio mesečni višak u kasi. Treći razlog može da bude i rezultat poboljšanja naplate poreza – ocenjuje Arsić i dodaje da je po visini minusa u budžetu, Srbija i dalje neslavni evropski šampion i da tu „titulu” može da nam „preotme” samo Ukrajina.

Da je i ranijih godina bilo ovakvih incidenata tokom letnjih meseci, pokazuje i analiza Miroslava Zdravkovića, urednika portala Makroekonomija. U novijoj istoriji rekordan mesečni višak bio je u julu 2008. godine kada je suficit dostigao 8,5 milijardi dinara.

– Najveći rast uplata u budžet imali su porez na dobit preduzeća, zatim neporeski prihodi i akcize, dok su sa druge strane najviše porasli izdaci za otplatu kamata (16,2 milijarde dinara) i subvencije (9,6 milijardi). Iz ovih podataka može se zaključiti da niti su primanja budžeta povećana u skladu sa „fiskalnom konsolidacijom”, niti se njenim novim valom pogađaju žarišta rasta izdataka.

I prema oceni finansijskih analitičara Rajfajzen banke mesečni suficit ukazuje na to da Ministarstvo finansija dodatno steže ionako ograničenu potrošnju zbog kašnjenja rebalansa budžeta.

To potvrđuje i činjenica, kako kažu u Rajfajzenu za Tanjug, da je najveći deo budžetskih rashoda registrovao znatan pad.

– Iako pozdravljamo takve rezultate, smanjenje deficita jednostavno nije moguće održati na srednji rok uz pomoć jednokratnih mera, poput odlaganja u isplati ili privremenog zamrzavanja nekih stavki. Slabe javne finansije zahtevaju, smatraju oni, daleko sistematičniji pristup, poput brze prodaje ili zatvaranja neprofitabilnih javnih preduzeća, što je proces koji je već na dnevnom redu, budući da je najavljena prodaja 502 javna preduzeća – kažu finansijski eksperti iz Rajfajzena.

Dok ove dve mere predstavljaju prve konkretne korake kojima je vlada potvrdila svoju posvećenost reformi javnog sektora, i dalje su prisutna različita mišljenja u pogledu rešavanja problema viška zaposlenih u javnom sektoru. Još nema odgovora na pitanje – kada i kako rešiti taj problem, primećuju u istraživačkom timu ove finansijske kuće.

Pored toga, u okviru četiri stuba reformske agende koju je predstavio novi ministar finansija, na poslednjem mestu postavljena je „oštra štednja u javnim preduzećima”, koja, prema ocenama stručnjaka iz Rajfajzena, treba da bude na prvom mestu.