Poslovne vesti - Srbija

EU najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije

Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije saopštila je da Srbija ulazi u drugu godinu primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine.

U saopštenju se podseća na to da je Srbija ovim ugovorom stvorila uređen i predvidiv režim trgovinskih odnosa sa EU, što je doprinelo boljem privrednom okruženju za poslovanje i investiranje u zemlji.

Osnovni cilj ovog dokumenta jeste stvaranje zone slobodne trgovine između Evropske unije i Republike Srbije.

SSP predstavlja pravni okvir za odnose Srbije i Evropske unije do momenta stupanja zemlje u članstvo Unije.

Evropska unija je najvažniji spoljnotrgovinski partner naše zemlje, sa kojom se u prvih šest meseci 2014. godine obavilo 64,3 odsto spoljnotrgovinske razmene.

Izvoz u EU u prvih šest meseci ove godine porastao je za 16,1 odsto u poređenju sa istim periodom u 2013. godini, a uvoz se povećao za 4,3 odsto.

Istovremeno, Evropska unija je i najveći investicioni partner Republike Srbije.

Srbija beleži konstantan rast izvoza na tržište EU, koji je praćen stalnim, ali smanjenim rastom uvoza iz Unije, što je rezultiralo smanjenjem trgovinskog deficita u razmeni sa EU.

Dok je 2008. godine pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU bila 44,4 odsto, u prvoj polovini ove godine iznosila je 76,6 odsto, što predstavlja značajan napredak u odnosu na prošlu godinu, pri čemu je trgovinski deficit smanjen za 21,7 odsto u poređenju sa 2013. godinom.

Kada su u pitanju najvažnije izvozne destinacije za srpske proizvode u EU u prvoj polovini 2014. godine, Italija zauzima prvo mesto (sa 28,4 odsto ukupnog izvoza Srbije u EU), sledi Nemačka (18,7 odsto), te Rumunija, Slovenija i Hrvatska.

Na uvoznoj strani, Nemačka je zauzela prvo mesto (sa 18,9 odsto ukupnog uvoza Srbije iz EU), zatim Italija (18,7 odsto), Poljska, Mađarska, Austrija i Francuska.

Zahvaljujući automobilskoj industriji, Srbija je ostvarila suficit u trgovini sa Italijom, glavnim spoljnotrgovinskim partnerom iz EU.

Broj zemalja članica EU sa kojima Srbija beleži trgovinski suficit povećao se i u prvih šest meseci ove godine, tako da je naša zemlja ostvarila pozitivan bilans i u trgovini sa Rumunijom, Kiprom, Portugalijom, Litvanijom i Bugarskom.

Evropska unija je jednostrano liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine, dok je naša zemlja postepenu liberalizaciju uvoza robe iz EU završila 1. januara 2014. godine.

Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od početka ove godine do članstva Srbije u EU iznosi 0,99 odsto, dok je uvoz za 95,1 odsto proizvoda u okviru carinske tarife u potpunosti liberalizovan.

Takođe, potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska u članstvo EU.

To se odnosi na sve vrste mesa, mlečne proizvode, krompir, paradajz, i drugo povrće, sveže i smrznuto; grožđe, jabuke, šljive, višnje, pšenica i pšenično brašno, kukuruz, semenski i merkantilni, kukuruzno brašno i prekrupa od brašna, suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano povrće, konzervisano voće, sok od paradajza, grožđa, jabuka, krušaka i višanja i mešavine sokova, sirće, duvan, etil alkohol, voćne rakije, određene kategorije goveda za klanje, svinja za klanje, jagnjad za klanje, klanične proizvode.

Za šećer, rafinisano ulje od suncokreta i za cigarete, Srbija zadržava punu carinu.

Istovremeno, za jabuke, grožđe, višnje, šljive, jagode, paradajz i paprike i dalje će se primenjivati uobičajene, sezonske carine.

Pored stvaranja zone slobodne trgovine, Srbija je potpisivanjem SSP preuzela i obavezu da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU.

Nastavljajući ranije poslove u ovoj oblasti, Vlada Srbije je 31. jula 2014. godine usvojila revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA).

Ovim dokumentom definisane su mere i aktivnosti u periodu od 2014. do 2018. godine, kojima će se nastaviti proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, a time i stvaranje predvidivog i stabilnog zakonodavnog okvira prvenstveno za građane Srbije, ali i za sve investitore koji su zainteresovani da ulože svoje znanje i sredstva u razvoj naše zemlje, dodaje se u saopštenju.