Dugovi bankama narasli na 4 milijarde evra

Bez autora

Sep 02 2014

Preduuzeća i građani dužni su bankama više od 430 milijardi dinara za zajmove koje ne mogu da vrate. Banke od firmi potražuju oko 360 milijardi dinara koje su svrstali u teško naplative, a od građana gotovo 75 milijardi dinara. Krajem juna, takozvani loši krediti su dostigli 23 odsto ili za 0,8 odsto više nego krajem marta. Najviše sa ratama kasne firme, i to 27,4 odsto, a građani nešto više od deset odsto. Najveći problem imaju prerađivačka industrija, koja ne može da otplati 86 milijardi dinara, trgovina sa 67 milijardi dinara i građevina sa 43 milijarde dinara. Zbog sve većeg rasta kredita koje ne mogu da naplate, banke su počele da pooštravaju uslove za odobravanje zajmova. Zbog toga je u prvoj polovini godine došlo do pada zaduživanja. Tako, prema podacima Udruženja banaka Srbije, krajem prošlog meseca preduzeća su koristila 1,32 biliona dinara, ili nešto više od 11,5 milijardi evra, a u junu 200 miliona dinara više. Krajem prošle godine kompanije su koristile 1,41 bilion dinara ili nešto više od 12 milijardi evra.

Preduzeća i građani dužni su bankama više od 430 milijardi dinara za zajmove koje ne mogu da vrate. Banke od firmi potražuju oko 360 milijardi dinara koje su svrstali u teško naplative, a od građana gotovo 75 milijardi dinara.

Krajem juna, takozvani loši krediti su dostigli 23 odsto ili za 0,8 odsto više nego krajem marta. Najviše sa ratama kasne firme, i to 27,4 odsto, a građani nešto više od deset odsto. Najveći problem imaju prerađivačka industrija, koja ne može da otplati 86 milijardi dinara, trgovina sa 67 milijardi dinara i građevina sa 43 milijarde dinara.

Zbog sve većeg rasta kredita koje ne mogu da naplate, banke su počele da pooštravaju uslove za odobravanje zajmova. Zbog toga je u prvoj polovini godine došlo do pada zaduživanja. Tako, prema podacima Udruženja banaka Srbije, krajem prošlog meseca preduzeća su koristila 1,32 biliona dinara, ili nešto više od 11,5 milijardi evra, a u junu 200 miliona dinara više. Krajem prošle godine kompanije su koristile 1,41 bilion dinara ili nešto više od 12 milijardi evra.

- Firmama je sve teže da otplaćuju uzete kredite - kaže Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

- Pre svega jer su prezadužene i sve manje zarađuju. Nelikvidnost je glavni problem domaće privrede. S druge strane, i preduzeća koja dobro posluju, zbog toga što ne mogu da naplate svoja potraživanja upadaju u dugove i ne mogu redovno da servisiraju svoje obaveze prema bankama. Veliki je problem i što firme koriste sve manje kredita, jer to znači da opada privredna aktivnost. Korak ka boljitku su subvencionisani zajmovi, ali oni su samo povoljniji i mogu da ih koriste firme koje dobro rade.

Anketa Narodne banke Srbije o kreditnoj aktivnosti banaka ukazuje na to da su pooštreni kreditni standardi za sve kategorije zajmova privredi. Takođe, „zategnuti“ su i uslovi za odobravanje zajmova koji se tiču maksimalnog iznosa i ročnosti kredita, dok su kamatne marže, provizije i naknade smanjene. Izuzetak su kamatne marže na kredite velikim preduzećima, koje su povećane, kao i provizije i naknade velikim preduzećima i poljoprivrednicima, kod kojih nije zabeležena promena.

- Pooštravanje standarda je zabeleženo kod svih kredita - najviše kod kredita velikim preduzećima, a najmanje kod zajmova malim i srednjim preduzećima - navodi se u anketi banaka.

- Pooštravanje kreditnih standarda posledica je pogoršanog očekivanja rizika - U pogledu naplativosti potraživanja i pokrivanja gubitaka prodajom, kao i očekivanja u pogledu opšte ekonomske aktivnosti. U suprotnom smeru, odnosno u prilog ublažavanju kreditnih standarda, delovali su troškovi izvora kredita, a kod dinarskih kredita i konkurencija ostalih banaka.

Građani savesniji

Građani su i dalje najrevnosnije platiše kada su u pitanju sve vrste kredita. Njihovo kašnjenje je oko deset odsto, ili tri puta manje nego kod preduzeća. Najveće kašnjenje je kod otplate duga za kreditne kartice 15,4 odsto. Zbog toga banke smatraju da su standardi i uslovi pri odobravanju kredita stanovništvu stabilniji. Zbog toga su smanjile kamatne marže na dinarske kredite. Zbog toga je povećano interesovanje za gotovinske i kredite za refinansiranje, kao i za devizne potrošačke kredite.

Ocenite tekst