Tema - Srbija

Neočekivana doplata kursne razlike

Prilikom plaćanja turističkog aranžmana za inostranstvo ili kupovine uvoznog automobila neprijatno iznenađenje je doplata kursne razlike koja je najčešće veća od prodajnog kursa NBS-a. Ako se zatraži objašnjenje, dobije se odgovor da su takvi propisi i da to zahtevaju banke od pravnih lica na osnovu više zakona.

Slađana Rakić se poput tri četvrtine srpskih turista opredelila za odmor u inostranstvu. Iako je imala tačan iznos u evrima nije računala na kursne razlike.

"U julu ove godine sam uplatila aranžman za Tursku po kursu od 118 dinara za evro kako su mi obračunali, dok je srednji kurs bio 116, što je naravno iziskivalo doplatu od nekih hiljadu, dve dinara. Nije mi naravno bilo pravo, ali sam morala da to uplatim", kaže Rakićeva.

U Udruženju turističkih agencija (Juta) podsećaju da su nekada agencije imale devizni račun koji je ukinut i da sada po zakonu o deviznom poslovanju moraju da koriste gornji prodajni kurs poslovne banke. Tvrde da tako ne stiču nikakvu ekstra dobit.

"U ovoj transakciji najčešće zarađuju isključivo banke. A kod kupovine se koristi samo kurs koji koristi agencija za kupovinu efektive kod poslovne banke", objašnjava direktor Jute Aleksandar Seničić.

Banke ne žele da komentarišu tu praksu. Narodna banka, međutim, podseća da se između rezidenata u zemlji plaćanja obavljaju isključivo u dinarima.

Ukoliko se cena aranžmana naplaćuje u evrima, agencije ili pravna lica su dužna da klijenta unapred upoznaju sa svim uslovima ponude, pa i kursom.

"Mišljenja smo da turistička agencija za obračun cene aranžmana može primeniti samo kurs koji je prethodno naznačen u ponudi, a koji prema opštim uslovima poslovanja može biti prodajni kurs poslovne banke organizatora putovanja iz kursne liste banke za devize ili zvanični srednji kurs Narodne banke koji važi na dan uplate", navodi se u saopštenju NBS-a.

Klijenti su se sa različitim kursnim razlikama susretali i prilikom kupovine automobila ili otplate kredita posebno pre donošnja zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

U udruženjima građana čak su i dobijeni sporovi protiv nesavesnih banaka.

Dejan Gavrilović iz udruženja "Efektiva" kaže da su nekoliko puta podnosili tužbe protiv banke po tom osnovu i dobili sporove.

"Uglavnom se mi baziramo na odredbe zakona o obligacionim odnosima gde se krši jednakost uzajamnog davanja. Ako banka nekome isplati kredit od 1.000 evra po nižem kursu, a naplati po većem, jasno je da se bogati na kursnim razlikama pri čemu se krši osnovno načelo o obligacionim odnosima, a to je načelo jednakih davanja ugovornih strana", kaže Gavrilović.

Kurs dinara prema evru za takozvanu efektivu mnoge podseća na takozvani "šticung" od pre dvadesetak godina.

Tada se zaračunavao ne trenutni dnevni odnos dinara prema nemačkoj marki, već uvećani kurs sa unapred očekivanom uračunatom inflacijom.