Tema - Srbija

Udruživanje recept za zdravu hranu

Proizvođači organske hrane iz Srbije mogu da uspeju samo udruženi. Najmanje je važno kako se taj oblik udruživanja naziva - klaster, asocijacija, zadruga...

Samo tako, objašnjava prof dr Miladin Ševarlić, ugledni agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, naši proizvođači mogu da tržištu ponude dovoljne količine organskih proizvoda, koji su ne samo u svetu već i kod nas sve traženiji.

Valja ukazati na to da proizvođači organske hrane u Srbiji već imaju svoju organizaciju „Srbija organika“. Odnedavno, uz podršku pokrajinske vlade, formiran je i Vojvođanski klaster organske proizvodnje, prvi takve vrste u Srbiji.

Klaster je, kako je prilikom formiranja objašnjeno, udružio preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom organske hrane, male proizvođače organskih proizvoda, naučne ustanove i nevladine organizacije. Cilj im je zajednički - povećanje proizvodnje organske hrane i stvaranje uslova za njen ekonomski i održiv razvoj. U klaster se, do sada, uključio 31 proizvođač.

- Organska hrana je iz godine u godinu sve traženija u svetu, a i kod nas, pa bi na taj izazov Srbija bi morala što pre da odgovori - ističe Ševarlić.

- Proizvođači organske hrane kod nas jako su mali, tako da im je teško da postignu kontinuirano snabdevanje nekih ozbiljnjih kupaca, a samim tim, teško je da odrade neke ozbiljnije izvozne poslove.

Ševarlić, takođe, napominje, kako bi Srbija mogla da kaže da je postigla uspeh u organizovanju organske proizvodnje kada dođe do 20 odsto površina poljoprivrednog zemljišta sertifikovanih za ovaj vid poljoprivrede.

- Austrija ima toliko zemljišta u organskoj proizvodnji, a mi imamo daleko bolje prirodne uslove i resurse, ali nažalost, ne koristimo ih dovoljno - kaže Ševarlić.

Trebalo bi, po Ševarliću, da iskoristimo priliku koju imamo, jer je zemljište centralne Srbije sa mnogo gotovo opustelih sela izuzetno zahvalno za ovakav vid proizvodnje.