Pogled na... - Srbija

Ekonomska cena gasa od 1. januara

Od prvog januara 2015. godine građani i privreda moraće da plaćaju ekonomsku cenu gasa. Dugovi neplatišama više se neće tolerisati. Moraće da se naplati sve što se isporuči. Više neće biti ni izuzetaka, osim možda škola, bolnica i vrtića, kaže Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa” za „Politiku”. Jedino u tim slučajevima možda bude ustupaka, dodaje.

Na taj način budžet će dogodine prihodovati 60 miliona evra, što će biti deo mera fiskalne konsolidacije, koje će danas biti objavljene. To nije pravo poskupljenje, već samo usklađivanje cene sa realnim troškovima, koji će se minimalno preneti na krajnjeg potrošača, objašnjava Bajatović.

– Nije reč o nekoj novoj taksi, niti ćemo mi dodatno zaraditi. Samo se usklađuju cena transporta i cena mrežarine. Cena gasa je dosad bila nerealna. Mi smo se zaduživali za račun potrošača, a naše dugove po tom osnovu plaćali su svi građani Srbije. Dakle, sada će trošak snositi samo oni koji gas i koriste. To je pravednije, a ne kao do sada da taj trošak indirektno plaćaju svi građani Srbije. Mi ćemo od sledeće godine praktično ostvarivati dobit koju ćemo uplaćivati u budžet i time postepeno smanjivati rashode koje država ima po tom osnovu – objasnio je Bajatović i dodao da će to povećanje cene biti minimalno.

Godišnji gubitak „Srbijagasa” po osnovu nerealne cene bio je 500 miliona evra. Preduzeće se zaduživalo zato što je ova firma skuplje kupovala nego što je prodavala gas, jer država nije dozvoljavala poskupljenje. Cena gasa dosad je bila socijalna kategorija.

Praktično, „Srbijagas” će iskoristiti svoje zakonsko pravo – da gas prodaje po realnoj ceni.

To je odgovor na konstantne kritike na račun poslovanja ovog preduzeća, koje je prema proceni Fiskalnog saveta javni dug Srbije podiglo za 800 miliona evra. Gubici „Srbijagasa” u 2012. i 2013. godini izuzetno su veliki. Tako su u 2012. godini dostigli oko oko 37, a već sledeće godine gotovo 500 milijardi dinara. Podsećanja radi, u periodu od 2009. do 2011. „Srbijagas” nije beležio gubitak, iako su zapravo pre 2012. povučeni neki poslovni potezi kojim su dugoročno urušeni temelji poslovanja preduzeća. Gubici su u najvećoj meri posledica promašenih preuzimanja drugih preduzeća-gubitaša i nenaplaćenih potraživanja prema drugim preduzećima, među kojima su „Azotara”, „Petrohemija”, Metanolsko-sirćetni kompleks, GP „Rad”, „Agroživ”, Srpska fabrika stakla, gradske toplane i druga zavisna, povezana i nezavisna preduzeća. Kad je kriza zahvatila srpsku privredu tadašnja vlast je kao spasonosno rešenje za posrnula preduzeća kao rešenje ponudila da „Srbijagas” kupi većinski paket akcija i konvertuje potraživanja u kapital. Takođe, tada je naplaćeno samo 60 odsto isporučenog gasa. Tako su gubici „pojeli” kapital ovog preduzeća za samo dve godine, pa su ukupni dugovi u 2013. godini prevazišli vrednost sopstvenog kapitala za 27 milijardi dinara.