U fokusu - Srbija

Tašna-mašna firme pojele 255 miliona evra

Preduzeća su od 2008. do sada pretrpela štetu od 255 miliona evra zbog fiktivnih firmi koje su uzele robu ili iskrostile uslugu, ali je nikada nisu platile.

Konsultant u Mreži za poslovnu podršku Dragoljub Rajić je na okruglom stolu o smanjenju malverzacija u poslovanju rekao da je, prema podacima koje je prikupila Mreža, zabeleženo 19.500 takvih slučajeva prevare i da je u proseku šteta iznosila 13.500 evra po slučaju.

"Zakonodavni okvir u Srbiji je takav da kada neko zatvori firmu, a nije vam platio, možete eventualno da ga tužite za prevaru ili prijavite to policiji. Razultati takvih pokušaja su da u 2,8 odsto slučajeva neko ko je oštećen može da nadoknadi štetu", rekao je Rajić.

On je dodao da se po tom stepenu dobijene odšste Srbija nalazi na dnu evropske lestvice.

"Ukoliko želimo da u Srbiji imamo strane investitore i razvijemo domaće kompanije moramo da promenimo privredni ambijent i zaštitimo savesne firme", rekao je Rajić.

Na skupu je rečeno i da je potrebno promeniti čitav niz zakona i podzakonskih akata koji omogućavaju različite vidove mahinacija i malverzacija i tako onemogućiti pojavu takozvanih fiktivnih firmi i uvesti jasne osnove sastavljanja finansijskih izveštaja i njihovu kontrolu.

Predstavnik Saveza računovođa i revizora Srbije Blagoje Novičević rekao je da je novim propisima o računovodstvu uvedena konfuzija o nacinu i osnovama finansijskog izveštavanja.

"Zanemarena je međunarodna profesionalna regulativa koja je rezultat najbolje svetske prakse", rekao je on.

Novičević je rekao da sada na osnovu finansijskih izveštaja sastavljenih prema konfuznim pravilima strani investitori treba da stvore poverenje u privredni ambijent u Srbiji, a banke da procenjuju rizik pri davanju kredita firmama.

Predstavnik Delgacije nemačke privrede u Srbiji Milan Vučković rekao je da se od 2000. godine do sada 118 stranih investitora žalilo na istinitost finansijskih izveštaja na osnovu kojih su kupili firme.

"Izveštaji nisu bili tačni, bilo je slučajeva lažno prikazanog stanja imovine, knjigovodstvene vrednost, potraživanja, a posebno iznosa dugovanja prema poveriocima i obaveza prema zaposlenima", rekao je on.

Vučković je rekao i da investitori u Srbiji naručuju po dve revizije finasijskih izveštaja, što nije slučaj u zemljama regiona. Predsednik Udruženja pružalaca računovodsvenih usluga Miodrag Prelić rekao je da je posledica loših propisa u oblasti računovodstva širenje takozvanog kreativnog računovodstva.

"Širi se kreativno računovodsto - finansijsko izveštavanje gde je cilj da se stanje imovine, kapitala i potraživanja prikažu onako kako naručilac to zahteva. Posledice su pravna nesigurnost i finansijski skandali", rekao je Prelić.