Tema - Srbija

EK: Srbija među najugroženijima od nestašice gasa

Srbija, Finska, Estonija, Bosna i Hercegovina i Makedonija spadaju među najugroženije zemlje u slučaju dugotrajnog poremećaja u snabdevanju ruskim gasom tokom zime, pokazao je test koji je objavila Evropska komisija (EK).

U izvještaju EK o fleksibilnosti evropskog gasnog sistema u slučaju obustave snabdevanja ruskim gasom ove zime, navodi se da intervencije Vlade moraju biti pažljivo pripremljene na regionalnom nivou i da ih treba sprovoditi samo kada bude neophodno, prenosi SEEbiz.

Izveštaj uključuje konkretne kratkoročne preporuke za najugroženije članice EU i susedne zemlje.

“Izveštaj pokazuje da ne čekamo, već radimo sve što je u našoj moći da se pripremimo. Prvi put imamo jasnu sliku rizika i mogućih rešenja. Ako radimo zajedno, budemo solidarni i primenimo preporuke iz izveštaja, ni u jednom domaćinstvu u EU neće biti hladno ove zime”, kazao je potpredsjednik EK nadležan za energetiku, Ginter Etinger.

Rusko-ukrajinski spor, baš kao i 2009. godine, dovodi u pitanje snabdevanje EU gasom, a s obzirom na to da se bliži zima, EK je želela da stvori jasnu sliku o tome gde se mogu pojaviti najveći nedostaci i na koji način se mogu ublažiti.

Izveštaj prikazuje i rezultate vežbi simulacije sprovedenih u 38 evropskih država, uključujući članice EU i susedne zemlje gde se analiziraju različiti scenariji, a posebno onaj koji uključuje potpunu obustavu uvoza ruskog gasa u EU na period od šest meseci.

Dugotrajna obustava snabdevanja bi značajno uticala na EU, a najviše bi bile pogođene članice EU i države istočne Evrope, a procjenjuje se da bi Finskoj, Estoniji, Makedoniji, BiH i Srbiji nedostajalo najmanje 60 procenata od potrebne količine gasa.

“Ako države sarađuju, a ne usvajaju isključivo mere na državnom nivou, gas će biti uskraćen manjem broju potrošača”, navodi se u izvještaju.

Vodeći princip mora biti tržišni, gde će netržišne mere biti sprovođene samo kada tržište zakaže, kaže se u izveštaju u kom se navode i konkretne preporuke o kratkoročnim merama za najugroženije članice EU i susedne zemlje.

Test opterećenja snabdevanja gasom je prva konkretna akcija u pogledu kratkoročnih mera energetske sigurnosti, koja je usledila nakon što je EK u maju usvojila Evropsku strategiju o energetskoj sigurnosti.

Konkretne preporuke će pratiti mere predviđene Strategijom, kako bi se poboljšala sigurnost snabdevanja u EU, što znači kompletiranje unutrašnjeg energetskog tržišta, povećanje energetske efikasnosti, diversifikacija spoljnih izvora snabdijevanja i eksploatacija autohtonih izvora energije, odnosno fosilnih i nefosilnih goriva.

EU uvozi 53 odsto energije koju koristi, a energetska zavisnost se odnosi na sirovu naftu, 90 odsto, prirodni gas, 66 odsto, čvrsta goriva, 42 odsto i nuklearno gorivo 40 odsto. Skoro polovina primarne potrošnje energije u EU 48 odsto odlazi na zagrevanje prostorija i vode.