Tema - Srbija

Polovina Srba štedi po slamaricama

Građani Srbije mesečno u proseku štede 4.200 dinara, što je 15 dinara više nego što su izdvajali lane. Prema istraživanju Erste banke, 45 odsto anketiranih još štedi u "slamaricama". Pretpostavlja se već godinama da građani kod kuće čuvaju od 3,5 do 4,5 milijardi evra, ali istraživači Erste banke to nisu mogli da potvrde.

Prema zvaničnim podacima Narodne banke Srbije, na štednji u bankama nalazi se oko 8,5 milijardi evra. Podaci, kako navodi naša centralna banka o rastu dinarske i devizne štednje u protekloj godini dana ukazuju da građani štednju u bankama i dalje ocenjuju kao sigurnu i isplativu, kao i da je očuvano poverenje u bankarski sektor, ali i u stabilnost finansijskog sistema.

- Od kraja septembra prošle godine, dinarska štednja je znatno povećana, za 16,8 milijardi dinara ili za 72,2 odsto, i trenutno iznosi 40,2 milijarde dinara. U istom periodu devizna štednja, koja je i dalje na izuzetno visokom nivou od gotovo 8,5 milijardi evra, povećana je za 61,9 miliona evra, ili za 0,7 odsto.

Stoga NBS očekuje da će banke, kao i u prethodnoj godini, i ove, biti aktivne u promovisanju štednje i privlačenju klijenata, vodeći pri tome računa o visini kamatnih stopa na štednju i ravnomernom rasporedu obaveza po osnovu prikupljene štednje - navodi NBS.

Prethodnih godina kamate su bile na veoma visokom nivou i kretale su se čak i do devet odsto na uloge u evrima tokom Nedelje štednje 2006. godine. Sve do 2012. godine banke su nudile veoma povoljne kamate za štediše koje su se u proseku kretale od 4,50 do pet odsto. Period od 2006. do 2012. godine je zlatno doba za banke kada su tokom Meseca štednje prikupljale od 300 do 500 miliona evra, a U 2006. godini je prikupljeno više od milijardu evra, koliko i za sedam meseci 2007. godine!

Danas su te brojke znatno skromnije, jer je ekonomska kriza u punom jeku, a i banke se više ne utrkuju da dođu do depozita. I kamate su pale više puta i sada su oko 1,50 odsto na evre, a 6,50 na dinare.

Glavni razlozi i motivacija za štednju danas su, prema istaživanju Erste banke, predostrožnost zbog hitnih slučajeva i finansijska stabilnost u starosti, o kojima brine 72 odsto štediša.Čak 91 odsto štediša u Srbiji je odgovorilo da ne pravi dugoročne planove o najboljim načinima ulaganja svog novca, a od tog broja njih 17 odsto je navela da će u budućnosti više raditi na planiranju.

Šparaju stariji

Štednji najveći značaj pridaju građani koji imaju više od 50 godina, a čak 81 odsto te populacije se slaže sa tvrdnjom da je ostavljanje novca sa strane važno. Više od polovine ispitanika navelo je da je najvažnije da im novac uvek bude na raspolaganju, a od sporedne važnosti su nizak rizik i visoke kamate.