Izdvajamo - Srbija

Brza pruga do Budimpešte do juna 2017.

Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da će brza pruga Beograd – Budimpešta, u koju će srpska strana uložiti između 350 i 400 miliona evra, biti završena do juna 2017. godine.

Mihajlović je u intervjuu za današnje izdanje dnevnog lista "Politika" istakla da je sa premijerom Kine Li Kećijangom postignut sporazum o tome da studija o izvodljivosti bude rađena najduže tri meseca, a da se potom završi glavni projekat i počne gradnja koja ne može da traje duže od dve godine.

Ona je izrazila uverenje da će se za dve i po godine vozom od Beograda do Budimpešte putovati za 2 časa i 24 minuta, dok se sada taj put prelazi za osam časova.

Mihajlović je, odgovarajući na pitanje kako će Srbija finansirati ovaj projekat, objasnila da se nećemo zaduživati, već da ćemo verovatno naš deo pokriti sredstvima iz privatizacionih prihoda.

To je u skladu sa dogovorom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o tome da novac dobijen u privatizaciji ne opredelimo za potrošnju, već da ulažemo u projekte poput ovog, navela je ona, uz napomenu da će se deo gradnje pruge pokriti i iz ruskog kredita.

Pruga Beograd–Budimpešta, kako je ukazala, nije samo srpski, već međunarodni projekat, a o modelu finansiranja dogovaraćemo se sa drugim državama.

Prema njenim rečima, prirodno je da se na ovako velikom projektu angažuje više kompanija jer nekoliko država učestvuje u njemu, ali i zbog toga što Srbija kao zemlja nema ni tehnologiju, ni opremu, ni znanje da to sama realizuje.

Takođe, kako je dodala, ovo nije samo pruga od Beograda do Budimpešte, već bi trebalo da se nastavi i ka Skoplju, a to zahteva znatna sredstva.

Na konstataciju da uspeh ovog projekta zavisi i od Makedonije i Grčke, iz čije luke Pirej kreće kineska roba za Evropu, ona je ponovila da je to međunarodni projekat, zbog čega je i potpisan sporazum sa Makedonijom, dok je Kina razgovarala sa Grčkom, koja prihvata mogućnost takvog novog koridora.

Mihajlović je predočila da je sa kineskom stranom dogovoreno da najmanje 50 odsto angažovanih kompanija bude iz naše zemlje, i napomenula da sada na postojećim projektima sa Kinom ima približno 60 odsto srpskih kompanija.

Istovremeno, ona je podsetila na to da je kineska "Eksim" banka dala kredit za TE "Kostolac" pre nekoliko godina, sa fiksnom kamatom od 2,5 odsto, pri čemu je prva faza gotova, a sada kreće druga koja podrazumeva izgradnju drugog bloka od 350 megavata.

Kada je reč o Kineskoj razvojnoj banci, Mihajlović je objasnila da ta institucija pomaže državama da procene isplativost projekata na tržištu i tek onda kineske kompanije ulažu novac i postaju partneri.

Kina, kako je navela, dosad nije htela da razgovara o koncesijama ili o privatno-javnim partnerstvima, već je išla sa vrlo povoljnim kreditima, što i jesu deset milijardi dolara, koliko je namenila zemljama centralne i istočne Evrope.

Međutim, novi fond od tri milijarde dolara koji je najavljen na Samitu jeste drugačiji jer je prvi fond za koncesije i privatno-javna partnerstva, potvrdila je ona.

Srbija će koristiti taj fond tako što će Kineska razvojna banka proceniti da li je neki projekat isplativ i odlučiti o ulaganju, precizirala je Mihajlović i dodala da retko ko ima toliki novac da plasira kao što to čini Kina.

Pojedini projekti koje Srbija radi sa Kinom neće biti odmah isplativi, i to je uobičajeno za projekte koji su u prvom redu strateški, više nego samo profitabilni, zaključila je ona.