Tema - Srbija

Japanski kupus na srpskoj njivi

Uz paradajz, paprike, šljive i maline, na pijačnim tezgama širom naše zemlje mogu se kupiti i domaća momordika, bamija, rukola, čičoka, aronija, godži bobice... Ove kulture, doskoro potpuno nepoznate na našem podneblju, sada rastu na srpskim njivama. Mnogi ratari su videli računicu da zaobiđu tradicionalne vrste voća i povrća i okrenuli su se onima koje domaćice na svojim trpezama ređe koriste, ali skuplje plaćaju.

Novom pokretu u ratarstvu doprinele su i priče o lekovitim svojstvima pojedinih biljaka, a to je bio glavni razlog zašto se i porodica Žutić iz sremskog sela Jarak odlučila za njihov uzgoj.

- Suprug je pre dvadesetak godina imao problema sa zdravljem i rešenje smo našli u novom načinu ishrane - priča Snežana Žutić. - Već 15 godina gajimo bamiju, a uz nju smo počeli da sadimo i drugo egzotično povrće. Na 2,5 jutra zemlje sejemo i čičoku, mizunu, odnosno japanski kupus, crni pasulj sa Kube, bundevu lufa, slatki batata krompir, vigna kinesku boraniju... Imamo i hokaido bundeve koje su fantastičnog ukusa i kada se ispeku podsećaju na pečeno kestenje. Ona je među najomiljenijim proizvodima, koje kupci najviše traže i uglavnom je koriste za čorbe.

Najbolja reklama za proizvođače neobičnih biljnih vrsta je internet. Potrošači se raspituju čitajući tekstove na forumima, a najveći broj njih tamo prvi put vidi i kako biljka izgleda. Tako je i Veljko Marković saznao za godži bobice. Na svojoj plantaži na obroncima Fruške gore je zasadio oko 250 sadnica.

- Roditelji su videli prilog na televiziji o godži bobicama, proverili smo na internetu o čemu se radi i zajedno smo odlučili da krenemo u taj posao, počnemo sa malom plantažom i vidimo kako će se dalje odvijati - priča Marković.

- Prošlogodišnji rod bio je oko kilogram bobica po sadnici, a maksimalan je oko deset kilograma po stabljici, što treba da se dostigne oko pete godine.

Bolje od paradajza

Za sadnju godžija smo se odlučili zbog toga što smo izračunali da se više isplati nego proizvodnja paradajza ili paprike - objašnjava Veljko Marković.

- Za jedan hektar voća potrebno je uložiti oko 14.000 evra, a već u drugoj godini berbe očekujemo prihod od 10.000 evra, dok bi u petoj godini trebalo da bude čak 100.000 evra. Videćemo da li će naša očekivanja biti ispunjena, ali mislim da smo na dorbom put

Agroekonomista Milan Prostran napominje da je trend uzgoja neobičnih biljaka kod nas prisutan desetak godina, ali da je u svetu već dve decenije zastupljeno gajenje biljnih kultura koje najmanje ugrožavaju čoveka, odnosno onih koje poboljšavaju zdravlje ljudi.

- Ima u tome i dosta pomodarstva, a samim tim i prostora za zaradu - smatra Prostran.

- Još nisu ispitani ni klimatski ni zemljišni uslovi za uzgoj biljaka, poput sibirske aronije, pa je pitanje koliko one mogu da opstanu na našem tlu. Bilo je i ranije eksperimenata kada su ljudi gajili puževe i nojeve, ali se ispostavilo da im se to ne isplati. Ako želimo ozbiljniju priču, trebalo bi da se okrenemo proizvodnji vune, industrijske konoplje, lana, ricinusa i ostalih kultura koje su na ovom našem tlu ranije veoma dobro uspevale, a mogu se prodati na svetskoj pijaci.

Paulovnija se isplati

Pre devet godina sam počeo da sadim paulovniju, za lične potrebe, ali se ispostavilo da se sadnice ove biljke odlično prodaju i sada se time bavim - kaže Dragan Pantić iz Medveđe, kod Trstenika.

- Ljudi uglavnom uzimaju po desetak sadnica, da probaju. Izračunao sam da se više isplati sadnja paulovnije nego žitarica, jer ovo drvo najbrže raste i odlično je za ogrev, a biljka ne traži zaštitu i dodatna ulaganja. Od jedne sadnice se dobija jedan kubni metar drveta.Nakon seče, novo stablo izrasta iz panja. I tako sedam puta, što u velikoj meri čini vrlo isplativom investiranje u sadnicu. Zasadi paulovnije odlični su i za pčelare, jer su njeni cvetovi puni nektara.