Tema - Srbija

Zelena ekonomija veliki potencijal za razvoj Srbije

Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije Snežana Bogosavljević-Bošković najavila je danas da će namenski fond za zaštitu životne sredine, koji je u Srbiji ukinut 2012. godine, biti ponovo uspostavljen u toku ove godine.

Bogosavljević-Bošković je u uvodnom obraćanju na prvom međunarodnom sajmu „Zelena ekonomija“ istakla da danas jača svest o tome da postojeći model ekonomskog rasta neminovno vodi ka opadanju produktivnosti rada, uz nedovoljan broj novih radnih mesta.

Ona je upozorila na to da je ovakav model neodrživ i iz ugla životne sredine i socijalnih troškova, s obzirom na to da dovodi do rasta siromaštva usled previsokih troškova za hranu i energente, što posebno pogađa najsiromašnije slojeve stanovništva.

Prema njenim rečima, kroz Strategiju zelenog rasta, koju je usvojila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, upućen je svojevrsni poziv vladama da harmonizuju rast i održivost.

Ova strategija, kako je objasnila, ima za cilj postizanje ekonomskog rasta i razvoja kroz finansiranje javnih dobara, unapređenje konkurentnosti, razvoj i transfer zelenih tehnologija, uz sprečavanje ekološke degradacije, gubitka biodiverziteta i neodrživog korišćenja prirodnih resursa.

Srbija je na konferenciji u Riju predstavila sopstvenu studiju o dostignućima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom razvoju, podsetila je Bogosavljević-Bošković.

Ona je dodala da su u tom dokumentu prikazani potencijali tri ključna sektora za tranziciju ka zelenoj ekonomiji u kontekstu održivog razvoja, a to su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost i održiva organska poljoprivreda.

Prema njenoj oceni, zelena ekonomija u Srbiji ima potencijala, što su pokazali upravo privrednici kroz primere svojih projektnih aktivnosti navedenih u posebnom poglavlju studije.

Uštede nisu samo finansijske prirode, kako je navela, već doprinose i uspostavljanju sistema održivog korišćenja prirodnih resursa i dobara, kao i realizaciji koncepta održivog razvoja.

Bogosavljević-Bošković je objasnila da zelena ekonomija predstavlja i svojevrsno sredstvo koje objedinjuje sve takve strateške mogućnosti.

Zelena ekonomija podrazumeva dugoročno ulaganje u sirovinsku i energetsku efikasnost, smanjenje štetnih emisija, zamenu fosilnih goriva energijom iz obnovljivih izvora, kao i smanjenje troškova proizvodnje, veću konkurentnost na sve zahtevnijem tržištu i održivi ekonomski rast, precizirala je ona.

Koncept zelene ekonomije posebno ističe razvoj reciklažne industrije u kontekstu očuvanja resursa i otvaranja novih radnih mesta, ukazala je Bogosavljević-Bošković i dodala da je nova zakonska regulativa obezbedila preduslove za to da se otpad sagledava u potpunosti kao resurs, a ne isključivo kao ekološki problem.

Prema njenim rečima, činjenice ukazuju na to da čak 60 odsto otpada koji je u prethodnom periodu odbacivan može biti ponovo iskorišćeno u procesu reciklaže.

U sadašnjim uslovima, kako je podsetila, procenjuje se da se u Srbiji reciklira od 10 do 15 odsto otpada.

Bogosavljević-Bošković je ocenila da sadašnji sistem finansiranja zaštite životne sredine ne obezbeđuje u dovoljnoj meri efikasno funkcionisanje sistema zaštite životne sredine, naročito upravljanje posebnim tokovima otpada u skladu sa zahtevima EU.

Prema njenim rečima, neophodno je izvršiti reviziju poglavlja „Finansiranje zaštite životne sredine” u Zakonu o zaštiti životne sredine u pravcu osnivanja zelenog fonda zaštite životne sredine Srbije, kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine u zemlji.

S obzirom na to da je Ministarstvo finansija pokazalo puno razumevanje za ovu problematiku, može se očekivati da će tokom ove godine doći do ponovnog uspostavljanja ovog fonda, zaključila je Bogosavljević-Bošković.

Cilj sajma "Zelena ekonomija" bio je da na jednom mestu predstavi sve institucije, kompanije i međunarodne organizacije koje su uključene u razvoj ekonomski održivog sistema zaštite životne sredine.

Glavne teme sajma bile su investicije u infrastrukturu, kao jedan od preduslova za suštinski razvoj zelene ekonomije u Srbiji, novi zakonski okvir u oblasti zelene ekonomije u Srbiji, pitanje investicija u nove deponije ili u reciklažne centre i energetska postrojenja za spaljivanje otpada koji se ne može reciklirati, mogućnosti daljeg rasta reciklažne industrije u Srbiji i slično.