Tema - Srbija

Bolja zaštita korisnika finansijskih usluga

U Privrednoj komori Srbije (PKS) predstavnicima banaka i lizing kuća prezentovan je Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i pojašnjene neke nejasnoće u vezi sa implementacijom nove regulative.

Značajna novina je proširenje pojma korisnika finansijskih usluga na preduzetnike i poljoprivrednike, rekla je sekretar Odbora za bankarstvo PKS Branislava Žunjić, otvarajući skup. Ona je istakla da zakon počinje da se primenjuje 27. marta ove godine u jednom delu, a od 1. oktobra i u drugom delu.

Rad na izmenama počeo je na osnovu nejasnoća koje su se pojavile tokom primene Zakona iz 2011. godine, istakla je Radica Dimitrijević iz Narodne banke Srbije (NBS). Izmenama i dopunama pristupilo se kako bi se unapredila zaštita korisnika i uveli viši standardi u toj oblasti, i kako bi se ta zaštita proširila na priveduzetnike i poljoprivrednike, domaća regulativa harmonizovala sa EU zakonodavstvom i, konačno, kako bi se Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga usaglasio sa novim Zakonom o polatnim usugama koji je usvojen u decembru u istom paketu.

Kako se navodi u saopštenju KS, novina je i to što davalac sredstava obezbeđenja sada ima ista prava kao i korisnik finansijskih usluga, bilo da se radi o kreditu, dozvoljenom prekoračenju računa i ugovoru o korišćenju kreditne kartice. Nova norma u korist korisnika je i obaveza banke da pri otplati obaveza koje dospevaju nakon početka primene ovog zakona, a o kreditima indeksiranim u stranoj valuti, primenjuju onaj tip deviznog kursa koji je banka koristila prilikom ugovaranja, ili povoljniji od toga. Kod ugovor akoje su banke i finansisjke institucfije zaključile sa preduzetnicima i poljopirvrednicima, ovu odredbu treba primenjivati do primene ovog zakona. U slučaju da banke prekrše ovaj član, propisana je novčana kazna između 200 000 i 800 000 dinara.

Izmenjen je i član 28, kojim je od sada bilo definicano da banka ne može da menja bitne elemente ugovora bez prethodno pribavljene saglasnosti korisnika. Sada je ova obaveza banke proširena da ukoliko se elementi ugovora menjaju u korist korisnika – visina ili elementi kamatne stope, visina naplate i drugih troškova, odredbu priemnjuje odmah i nema obavezu da traži pisimenu saglasnost korisnika. I druge izmene regulative usmerene su na to da korisnici budu bolje informisani na način koji ih neće dovesti u zabludu. Jedna se odnosi na obavezu banke da svoju uslugu ponudi pre svega u dinarima, osim u slučaju kada korisnik traži da to bude u valuti. Banka je dužna da u pismenoj formi ukaže na rizike kada se usluga koristi sa valutnom klauzulom, a NBS propisuje u kojoj valuti banke mogu korisniku ponuditi indeksirani kredit.

Ugovor o kreditu sadrži i naznaku da se primenjuje zvanični srednji kurs, a banka je dužna da davaocu sredstava obezbeđenja dostavi kopiju ugovora i plan otplate, osim ako je korisnik kredita istovremeno i davalac sredstava obezbeđenja ili će ostati valsnik stvari. U praksi smo imali prijave jemaca da posle mnogi godine sazanaju kolkke su im obaveze, rekla je Radica Dimitrijević i dodala da je banka dužna da ažurira podatke koje dostavlja Kreditnom birou i garantuje za njihovu tačnost.

Na praedstavljanju Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i podzakonskih akata, koje su organizovale PKS i NBS, naglašeno je da preduzetnik kao korisnik finansijskih usluga stiče pravo na zaštitu, pre svega NBS, kao i da se preduzetnicima smatraju lica koja obavljaju delatnost u cilju ostvarivanja svojih prihoda, kao i slobodne preofesije kod kojih je posebnim zakonima predviđeno upisivanje u registar, dodaje se u saopštenju PKS.