Tema - Srbija

NBS: Kamate na dinarske kredite već padaju

Nakon što je Narodna banka Srbije nedavno smanjila referentnu kamatu sa osam na sedam i po odsto, stvoreni su uslovi za dalje smanjenje kamata na dinarske kredite u Srbiji, izjavio je predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije prof. Nebojša Savić.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije prof. Nebojša Savić istakao je u intervjuu za agenciju Tanjug da je pad kamata na dinarske kredite ono što se već neko vreme dešava na tržištu.

"Nivo na kojem je referentna kamata danas, prilagođen je celini ekonomske politike koja se vodi u Srbiji, a da bi mogla i dalje da pada, potrebna je podrška fiskalne politike", objašnjava Savić.

Savić je dodao da će u meri u kojoj država bude uspešno sprovodila reformu javnih finansija i kamata centralne banke moći da ide i niže sa trenutnih sedam i po odsto.

Ističe da je efektivna referentana kamatna stopa sada oko pet odsto.

"Monetarna politika reaguje na dešavanja na tržištu i referentna stopa je već duži period na silaznoj putanji. Ona je snižena sa 10 odsto krajem 2013. na sadašnjih sedam i po odsto kako je obarana stopa inflacije. A tempo kojim bi mogla dalje da pada zavisiće primarno od efekata fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi", rekao je Savić.

Odgovarajući na pitanje šta bi se dogodilo kada bi centralna banka poslušala neke ekonomiste koji tvrde da bi referentnu kamatu trebalo drastično spustiti budući da je, primera radi, ona u Češkoj 0,05 odsto, Savić kaže da se u Srbiji u obzir moraju uzeti dve stvari.

"Prvo, u Srbiji imamo dvovalutni sistem i svaki višak dinara koji bi se pojavio pritiskao bi rast tražnje na deviznom tržištu. Drugo, efekti mera monetarne politike imaju odloženo dejstvo od ostalih mera ekonomske politike, pa je zato potrebno prvo da se merama fiskalne konslodacije ostvare održivi rezultati. Zato monetarna politika mora biti odmerena i istrajna uvažavajući sve elemente aktuelnih privrednih kretanja u zemlji i okruženju", naveo je Savić.

Govoreći o inflaciji, Savić je rekao da, ukoliko je visoka, "inflacija je opasna bolest koja dovodi do prelivanja dohodaka" i ne slaže se sa zagovornicima ideje da je niska inflacija loša.

"Podsetio bih na gorka iskustva kroz koje smo prošli sa dve hiperinglacije u poslednjim decenijama i teškom mukom ostvarenom stabilizacijom inflacije na niskom nivou od septembra 2013. Visoka inflacija nikome nije donela korist osim uskom krugu onih koji se uz nju bogate. Srbija treba da inflaciju uvede u okvire ciljanog koridora tokom 2015. i da sprovodi monetarnu strategiju ciljanja inflacije", smatra Savić.

Monetarna pozicija Srbije u ovom trenutku je takva da se inflacija kreće oko jedan odsto, a inflaciona očekivanja su u narednih 12 meseci oko četiri odsto.

"Prema anketi 'Blumberga' inflaciona očekivanja finansijskog sektora za sledećih 12 meseci u Srbiji su na nivou od četiri odsto, a 'Ipsosa' i 'Ninamedije', koje uključuju i privredu, su na sličnim nivoima. To je jaka indikacija da se u Srbiji percepira da će inflacija u narednih godinu dana biti u granicama cilja i zato NBS vodi opreznu politiku, oprezno prilagođavajući i svoju referentnu kamatu onome što će se desiti u narednom periodu", objašnjava Savić.

Prema njegovim rečima, inflaciona očekivanja su u ovom trenutku takva da bi trebalo da se, uz korekciju cena električne energije, inflacija uskoro vrati u okvire koridora.

"Na sadašnji nivo inflacije koji je ispod donje granice koridora, ključan uticaj su imala dva faktora. Prvo, jak deflacioni pritisak iz međunarodnog okruženja vezan za pad svetskih cena nafte i drugo, pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda", objasnio je Savić.

Kada je reč o kursu, Savić podseća da je osnovni zadatak centralne banke da obezbedi što manje oscilacije na dnevnom nivou što i radi.

"Kurs dinara se formira na tržištu uz intervencije NBS koja ne cilja kurs već teži da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacijue kursa. Te intervencije ne utiču na njegova tržišna kretanja", objašnjava predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije prof. Nebojša Savić.

U okviru tih kratkoročnih oscilacija, podseća, NBS od druge polovine 2012. interveniše i prilikom prekomernog jačanja dinara, što do tada NBS nije radila, i prilikom prekomernog slabljenja dinara.

"Na ovaj način je sužen raspon kratkoročnih oscilacija i svim učesnicima na tržištu, privredi i stanovništvu, stvoreni stabilniji uslovi. Što se tiče srednjoročnih kretanja kursa ona zavise pre svega od konkurentnosti i produktivnosti naše privrede i uspešnosti u sprovođenju strukturnih reformi", rekao je Savić.