Tema - Srbija

Od maline veća vajda kad je u čokoladi i medu

Iz leta u leto slična priča ponavlja se u Arilju, srcu naše malinarske proizvodnje u kome su i spomenik ovom izvoznom voću podigli: iz uzavrelih malinjaka ili sa barikada na putevima malinari što veće cene za otkup svežeg voća traže, a otkupljivači nikad ne bi toliko da plate. Prvi muku i znoj seljaka pominju, drugi se niskom izvoznom cenom brane.

Jedni protiv drugih, lošom slikom potiskuju onu dobru o poznatoj ariljskoj preduzimljivosti. I uporno istrajavaju, mada je odavno bilo razumnih predloga da bi preradom maline i stvaranjem novih proizvoda od nje, koji su u izvozu traženi (u manjem, skupljem pakovanju), bolja zarada mogla da se stekne. Da se ne plasira samo jeftina sveža malina. Tek poslednjih godina, evo, hrabriji ovde prave značajne korake u tom pravcu.

Najpre je deo toga prikazan na ovdašnjoj manifestaciji „Dani maline“, gde su predstavljeni raznovrsni domaći proizvodi od „crvenog zlata“: sokovi, likeri, torte, pite, kolači… Tom prilikom srednjoškolci iz učeničke zadruge ariljske škole „Sveti Ahilije“ oprobali su se u pravljenju maline u čokoladi i medu. Tada su počeli da se pronose i glasovi o počecima organizovane proizvodnje takvih đakonija.

Tako je krajem prošle godine, na međunarodnom Sajmu etno-hrane i pića u Beogradu u konkurenciji 1.500 različitih proizvoda koji se prave po posebnoj recepturi i u ograničenim količinama, hladnjača „Drenovac” iz ariljskog sela Mirosaljci osvojila titulu apsolutnog pobednika za sušenu malinu. To je liofilizovana malina, kako je zovu oni, dodajući da su jedina domaća hladnjača u Srbiji koja radi tu liofilizaciju. A osim maline prave i liofilizovanu borovnicu, šumsku i pitomu jagodu, jabuku, kajsiju.

Vlasnik hladnjače „Drenovac“ Slobodan Obradović kaže da je proces liofilizacije relativno nov postupak sušenja voća u vakuumu pri niskim temperaturama, započet kod njih pre četiri godine. – Voće se suši u zamrznutom stanju direktnim prevođenjem leda iz zaleđenog ploda u gasovito stanje, bez tečnog međustanja. Ovakvim sušenjem se očuva miris, ukus i nutritivne vrednosti ploda. Sušena malina se u manjem i većem pakovanju prodaje u prodavnicama zdrave hrane, a može se naći i u proizvodima za dobijanje muslija i ovsenih kaša – objašnjava Obradović, čija firma radi 23 godine, zamrzava i suši razne vrste voća, a sada zapošljava 16 radnika.

Do kupaca lakše od drugog dolazi čokoladirana malina, koju takođe ovde prave. Sveže plodoveosušene liofilizacijom prelivaju kvalitetnom čokoladom i to, kažu, stvara slastan čokoladno-voćni ukus. Obradović ističe da je na ideju da čokoladira voće došao probajući sličan proizvod sa američkog tržišta. Bez obzira na zahtevnost i skupoću procesa izrade, video je šansu da plasira finalni proizvod različit od drugih na tržištu kod nas i u okruženju. Sada on planira proširenje kapaciteta za liofilizaciju te povećanje izvoza na tržišta bivše SFRJ.

Pažnju na sajmovima u poslednje vreme privlači i sušena malina u medu, koju predstavlja Pčelarsko domaćinstvo „Jovanović“ iz Arilja. Oni već tri decenije cede med i prave proizvode od njega, sa 20 stigli su na 200 košnica razmeštenih po Homolju i Miroču. Gotovo da nema godine kad ne dobiju kakvo sajamsko priznanje, a malinom u medu, za koju kažu da je preventiva od teških bolesti, proširuju svoju tržišnu ponudu.