Kinezi spasavaju srpske mlekare

Bez autora
Apr 02 2015

Srpsko mleko, sudeći po najavama ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, piće se i u Kini. Očigledno je manje važno koje će se mleko piti u našoj zemlji, jer je uvoz stranog zbog nižih cena sve veći, a otkup domaćeg sve manji. Tržište diktira poslove, a srpski seljak nespremno je dočekao ukidanje kvota za proizvodnju mleka u EU, koje je počelo od juče da važi, a dozvoljava evropskom stočaru neograničenu proizvodnju. Prema rečima resorne ministarke, Srbija je počela razgovore sa kineskim nadležnim službama, ne bi li usaglasili sertifikate za mleko i proizvode, kako bi počeo izvoz na ovo tržište. Ministarka očekuje i da će uskoro doći do stabilizacije evropskog tržišta, kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima.

Kinezi spasavaju srpske mlekareSrpsko mleko, sudeći po najavama ministarke poljoprivrede Snežane Bogosavljević Bošković, piće se i u Kini. Očigledno je manje važno koje će se mleko piti u našoj zemlji, jer je uvoz stranog zbog nižih cena sve veći, a otkup domaćeg sve manji. Tržište diktira poslove, a srpski seljak nespremno je dočekao ukidanje kvota za proizvodnju mleka u EU, koje je počelo od juče da važi, a dozvoljava evropskom stočaru neograničenu proizvodnju.

Prema rečima resorne ministarke, Srbija je počela razgovore sa kineskim nadležnim službama, ne bi li usaglasili sertifikate za mleko i proizvode, kako bi počeo izvoz na ovo tržište. Ministarka očekuje i da će uskoro doći do stabilizacije evropskog tržišta, kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima.

- Na taj način želimo da otvorimo jedno veliko tržište - ispričala je Bogosavljević Bošković.

- Koliko nam je to bitno, potvrđuje i podatak da vodeće svetske kompanije u proizvodnji mleka, ali i Evrope, značajan deo svojih proizvoda, pre svega mleka u prahu, plasiraju na kinesko tržište. Na tržištu prehrambenih proizvoda, pre svega mleka i mesa, došlo je do poremećaja, pre svega zbog odnosa između Rusije i EU. Ni mi nismo izolovani, ali smo u specifičnoj poziciji, jer je Srbija u procesu pridruživanja EU.

Država se, kako je rekla Bogosavljević Bošković, opredelila da iz sopstvenih sredstava otkupi viškove mleka u prahu, koji se nalaze u našoj mlekarskoj industriji. Na taj način daće mogućnost mlekarama da i dalje otkupljuju mleko od naših proizvođača.

Nezadovoljni srpski seljaci tražili su da država spusti rampu na uvoz mleka i mlečnih proizvoda do kraja godine, ne bi li na taj način prednost dala domaćem proizvodu. Kako od tog zahteva nema ništa, iz nekoliko udruženja mlekara u našoj zemlji kažu da je otkup smanjen i da se otkupljuje samo mleko prve kategorije.

Prema zvaničnim podacima Uprave carine, tokom 2014. godine uvezeno je gotovo 23.000 tona svežeg mleka, i to najvećim delom iz BiH. Izvezli smo više od 20.000 tona, uglavnom u Hrvatsku. Zato je količina uvezenog mleka u prahu premašila 3.500 tona, dok je izvezeno oko dve hiljade tona.

- U Srbiji je 2013. godine uvezeno oko 16.500 tona svežeg mleka i 2.500 tona mleka u prahu - navodi se u Upravi carine.

- Izvezli smo nešto više od 100 tona mleka u prahu, čije je krajnje odredište bilo Kosovo i Metohija. Ovaj proizvod, poslednje dve godine najviše se uvozio iz BiH i Češke. Surutku uvozimo iz Hrvatske.

Uvoznici i izvoznici

Vodeći uvoznik, ujedno i izvoznik mleka u 2013. i 2014. godini, prema podacima Uprave carine, bila je kompanija "Imlek". Kada je reč o surutki, tu je firma "Bankom".

- Mleko u prahu su 2013. godine u približno istim količinama uvezli "Svislajon" i "Soko Štark", a najveći izvoznik te i naredne godine bio je "Milkop". Tokom 2014. godine mesto vodećeg uvoznika mleka u prahu zauzeo je "Imlek".

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik