Tema - Srbija

Nikad jeftinije pare u svetu

Za prezadužene države konačno stižu dobre vesti sa međunarodnog finansijskog tržišta – novac za pozajmljivanje nikad jeftiniji. U poslednjih godinu i po dana kamate na državne dužničke papire, inače, padaju ali sada se mnoge zemlje zadužuju čak i po negativnoj kamatnoj stopi. Čak su kamate na petogodišnje nemačke obveznice negativne (– 0,16 odsto), dok su na italijanske evroobveznice gotovo nula (0,7). To znači da onaj ko kupuje nemačke obveznice (investitor) praktično doplaćuje kamatu da bi imao te papire, što je u finansijskom smislu potpuni apsurd.

Šta ovo pojeftinjenje kapitala znači za Srbiju, koja inače spada u red prezaduženih zemalja? Prema podacima Ministarstva finansija, ukupna državna dugovanja iznose 71,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega onoga što privreda i građani stvore za godinu dana. Po Zakonu o javnom dugu, državna dugovanja ne mogu biti veća od 45 odsto, a po kriterijumima EU prezaduženom se smatra ona zemlja čije su obaveze prema kreditorima veće od 60 odsto. Treba napomenuti da je ta granica zaduženosti postavljena za mnogo razvijenije ekonomije nego što je naša. Na sve to, Fiskalni savet procenjuje da će javni dug do kraja godine biti oko 80 odsto.

Može li naša zemlja da iskoristi ovaj trenutak na međunarodnom tržištu i „zanovi” dug, odnosno da skupe zajmove zameni jeftinim?

Srbija je, inače, Zakonom o budžetu planirala da se zaduži na međunarodnom finansijskom tržištu emitovanjem evroobveznica u iznosu od 180 milijardi dinara, što je oko 1,5 milijardi evra.

To, opet, ne mora da znači da će državni dužnički papiri biti i emitovani, jer je i prošle godine budžetom i rebalansom planiran takav vid zaduživanja, pa se od toga na kraju odustalo.

Prema oceni naših sagovornika, kamate na državne dugove padaju, najvećim delom kao posledica mera koje primenjuje Evropska centralna banka (EBC). Zbog privredne stagnacije i deflacije koja muči evrozonu, ECB na mesečno upumpava 60 milijardi evra naštampanih para, što je ravno dvogodišnjem srpskom BDP-u. Iz tog ugla posmatrano, niske kamate na državne dugove prvi su pozitivni efekti za nas. To, sve, prema oceni ekonomista, ne znači da Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, može da otvori šampanjac i da slavi pad kamata, jer zbog rasta dolara udeo našeg duga u BDP-u raste. Prema nekim procenama, jačanje američke valute povećalo je naša dugovanja za više od milijardu evra.

Potez države da se kod Ujedinjenih Emirata zaduži po kamati od dva odsto bio je odličan – kaže Srboljub Antić, dugogodišnji predstavnik Srbije u MMF-u.

– Međutim, dolar je od početka 2014. godine ojačao za 25 odsto. To znači da je realna kamata na taj dug 27, a ne dva odsto. Ne kažem da je neko za to kriv, ali u tome je rizik zaduživanja i to je taj negativni efekat kurseva – kaže Antić i dodaje da uvek male zemlje stradaju kad veliki ratuju valutama i kamatnim stopama.

Kako kaže, mi ćemo sada, zbog novih mera ECB-a, biti preplavljeni evrima. Antić kaže da je protivnik štampanja para, jer na taj način, zemlje periferije, odnosno siromašni, pomažu zemljama u razvoju, odnosno bogatima.

Prema oceni Ivana Nikolića, saradnika Ekonomskog instituta, efekti na cenu srpskog duga biće pozitivni, jer će padati kamate, a sve dok zemlja ima manjak u budžetu mora i da se zadužuje.

– Na taj način praktično ubiraćemo plodove politike koju vodi ECB.  Sa druge strane postoji i taj negativni efekat, jer je učešće dolara u našem javnom dugu dosta veliko – kaže Nikolić.

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner, kaže da nikako ne sme da nas zanese niska cena kapitala na svetskom tržištu.

– To je sve privremeno i ta činjenica nikako ne sme da nas uljuljka. Stvari će početi da se menjaju, onog trenutka kada oporavak krene u evrozoni. To će značiti automatski rast kamata. Takođe, postoji mogućnost da američki Fed već u junu poveća kamatne stope, a američke kamate imaju uticaj na cenu kapitala u svetu. U ekonomiji je najgore kada odluke počnu da se donose na osnovu trenutnih okolnosti. Ono što je trenutno nije i trajno i mi u tom smislu moramo biti vrlo konzervativni kada je o zaduživanju reč – kaže Šoškić.

Odgovor na pitanje zašto se negativne kamate na kraju isplate onome ko pozajmljuje novac dao je ekonomista Nurijel Rubini. Činjenica da evrozona, a dobrim delom i svet, pati od deflacije, znači da investitori realno mogu da očekuju prinos. Odnosno, sve dok je deflacija veća od kamate pozajmljivanje para po negativnoj stopi se, prema njegovom objašnjenju, isplati.