Tema - Srbija

Rate kredita biće sve veće

Rate kredita u evrima počeće da rastu, a mesečna naknada za stambeni zajam biće u proseku uvećavana za 1.920 dinara godišnje.

Građanima koji imaju stambene kredite već neko vreme rate su padale. Išao im je u prilog stabilan kurs dinara, ali i to što je euribor, odnosno kamata po kojoj srpske banke pozajmljuju novac, na najnižem istorijskom nivou. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će se ovakav trend u toku narednih godinu dana sigurno promeniti.

Minus

- Vrlo je izvesno da će se euribor polako vraćati na svoje ranije nivoe. Njegov rast će zavisiti od oporavka evropske privrede i kretaće se od 0,5 do 0,75 odsto godišnje. Dakle, kada evropska privreda počne da raste, a procene su da zamah treba očekivati u narednih godinu dana, treba očekivati i početak rasta euribora, a samim tim i kamata na kredite - kaže za „Blic“ Vladimir Vuković, predsednik Izvršnog odbora Oportjuniti banke.

Veće rate treba očekivati kod svih zajmova u evrima, a najveći ceh platiće više od 93.000 građana koliko ih ima stambene kredite. Tromesečni euribor pao je juče prvi put u negativnu zonu i iznosio je -0,001 odsto. Krajem 2013. njegova vrednost je bila 0,3 odsto, a 2008, kad je bio na istorijskom maksimumu, euribor je iznosio čak 5,5 procenata. To u prevodu znači da mesečna rata kredita od 50.000 evra danas iznosi oko 260 evra u proseku, a da je pre osam godina bila oko 400 evra.

I bivši guverner NBS Dejan Šoškić upozorava na mogućnost većih kamata.

- Oni koji žele da uzmu kredit u evrima sa fleksibilnom kamatom vezanom za euribor treba da imaju u vidu da se euribor do kraja otplate kredita može pomerati naviše. Takođe, može se menjati i kurs što je posebno značajno za sve koji imaju prihode u drugoj valuti, recimo u dinarima, a kredit im je u evrima - kaže Šoškić za „Blic“. Naš sagovornik dodaje i da kredit treba uzeti samo ako ga je moguće „otplaćivati bez muke i uvek uz rezervu za eventualni rast euribora i kursa evra“.

Početak

Ekonomista Vladimir Gligorov smatra da će kamate u evrima da rastu, ali da ne treba očekivati značajniji rast u narednih godinu i po dana.

- Evropska privreda tek je počela da se oporavlja. Kako sada stoje stvari, ne bi trebalo očekivati promenu monetarne politike pre druge polovine 2016. - ocenio je Gligorov za „Blic“.