Tema - Srbija

Kamate na štednju evropske, a na kredite srpske

Ako u našem bankarskom sistemu nešto pokazuje da smo na evropskom nivou onda su to kamate na štednju. Već duže vreme kamate i na dinarske i na devizne depozite padaju na žalost ovdašnjih štediša. S druge strane, u padu je i cena zajmova, ali se u ovom drugom slučaju ne može ni približno zaključiti da se približavamo evropskoj ceni kredita.

Na uobičajeno pitanje ovdašnjih dužnika, pa kada ćemo mi to da imamo istu cenu zaduživanja kao evropske zemlje, redovno nam je odgovarano da će to da bude onda kad i kamate na depozite padnu na evropski novo. To smo dočekali, ali ne i da posledično padnu cene zajmova. U nekim bankama ni na dugoročnije evro oročenu štednju ne može se dobiti ni kamata koja prelazi jedan odsto. Na dinare se dobija najviše oko pet odsto, dok na dinarske zajmove kamate još uvek idu i do 18 odsto. Istini za volju, u akcijskoj ponudi banaka može se dobiti niža cena zaduživanja.

Boško Živković i Miroslav Marinković, saradnici časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT) Ekonomskog instituta, navode da su u prethodnoj godini kamate na evro depozite pale za više od 30 odsto. Razlog za to je visoka likvidnost bankarskog sektora, visok nivo loših zajmova, kao i to što je veliki broj malih depozita fizičkih lica koncentrisan na dve velike banke. Rečju, banke imaju para, ali zbog ovdašnjih ekonomskih neprilika nemaju kome da ih plasiraju. Uzgred, ni sve banke nemaju veliku depozitnu bazu. S druge strane smanjene su vrednosti referentnih stopa na evropskom bankarskom tržištu, a i Narodna banka Srbije je u više navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu, a poslednji put na sedam odsto.

Po njihovoj analizi, tokom 2014. godine i kamate na evro kredite fizičkim i pravnim licima smanjene su za 1,2 do 1,3 procentnih poena i sada iznose oko pet odsto. U slučaju kamatnih stopa na kredite u dinarima došlo je do osetnog smanjenja za 4,5 za preduzeća i 2,4 odsto poena za fizička lica.

– Kod nas je uvreženo mišljenje da bankari drže kamatu na visokom nivou da bi postigli visok profit, međutim, visina kamata nije pod njihovim jednostranim uticajem. Na njih utiču i domaći ekonomski pokazatelji poput stope privrednog rasta, budžetskog deficita, nivoa javnog duga, rezervisanje sredstava i udeo loših zajmova, rizik zemlje i drugo – navode ovi analitičari dodajući da je sadašnji nivo kamata i na depozite i na kredite značajno iznad nivoa koji je karakterističan za krizni period i nizak nivo ekonomske aktivnosti. 

A šta kažu bankari?

Pjer Bosk, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke kaže da je generalno, na čitavom tržištu, u proteklom periodu došlo do pada aktivnih i pasivnih kamata.

– S obzirom na to da deo sredstava koja se plasiraju u kredite čine depoziti građana i privrede, umerene kamate na štednju su svakako jedan od preduslova za povoljne uslove finansiranja. Na snižavanje kamata na kredite uticalo je i kretanje baznih stopa na evro i dinar, posebno euribora koji nikada nije bio niži. Kada su u pitanju dinarski zajmovi, NBS je nedavno snizila referentnu kamatnu stopu, a s obzirom na stopu inflacije u Srbiji, možemo očekivati njeno dalje snižavanje, što će dodatno pojeftiniti zaduživanje u domaćoj valuti – kaže Bosk. 

Maria Konstantinu, direktor upravljanja mrežom i stanovništvom Vojvođanske banke kaže da je na bankarskom tržištu evidentan pad kamatnih stopa kako na štedne uloge građana tako i na kredite, a takve tendencije su vidljive i kod nas.

– Razlog za to je situacija u privredi. Opet, ta korelacija je i očekivana s obzirom na činjenicu da su izvori sredstava našeg bankarskog tržišta uglavnom štedni ulozi građana. Kada govorimo o budućnosti možemo očekivati da će se taj trend snižavanja kamatnih stopa nastaviti, ali opet ne na nekom većem nivou da bi moglo uzdrmati domaći bankarski sektor – kaže Maria Konstantinu.