Tema - Srbija

Kiša i suša određuju cenu duvana

Poljoprivrednici od početka maja spremaju njive i sade duvan. Još se ne zna na koliko hektara će ove godine biti zasađen. Koliko će duvandžije zaraditi ove godine zavisiće najviše od vremena.

U Vojvodini se broj onih koji se bave proizvodnjom duvana ne smanjuje, što je znak da se od njega ipak može živeti. Ekipa RTS-a posetila je polja duvana u dva vojvođanska sela sa najvećim brojem duvandžija.

Bilo da je sunce, kiša ili vetar, duvan se sadi u maju, i to u etapama. U Maradiku ga 18 porodica proizvodi na oko 200 hektara.

Slavica Gudalović iz sela Maradik kaže da od dnevnice može da se živi i da onaj ko je spreman da radi sebi može da obezbedi egzistenciju.

"Toplo jeste, vetrovi duvaju, umorimo se i radimo", kaže Slavica.

Na njivi Dragoljuba Đokića, koji dve decenije proizvodi duvan, zarađuju se prve ovogodišnje nadnice.

Dragoljub sa dvojicom rođaka sadi duvan na 70 hektara. Ima sedam sušara, a od duvana, tvrdi, može da se živi samo zato što je otkup unapred dogovoren.

"Prošla sezona je bila odlična što se tiče količine duvana i kvaliteta. Međutim, ova godina ne obećava", upozorava Dragoljub Đokić i naglašava da je problem što su stranci kupili fabrike i domaći duvan ih ne inetresuje.

Takođe, cena duvana niža je za 20 odsto.

"Oni nemaju obavezu da otkupljuju od naših ugovarača", kaže Đokić.

Susedi od države dobijaju od 50 centi do evra po kilogramu duvana, a u Srbiji stimulacija za duvandžije nema.

U Golubincima, selu sa najvećim brojem duvandžija, ove godine duvan je zasađen na oko 1.000 hektara. Ako bude dobra godina, sa dovoljno kiše, proizvođači očekuju da će imati prinos od oko dve tone po hektaru.

U slučaju da kiše nema, malo njih može da zaliva sadnice.

"Izgleda jako loše zato što je godina krenula teško. Proleće je bilo dosta vlažno, kao i zima. Sada je suša, pa se duvan prosušio", objašnjava Nemanja Bajin iz sela Golubinci.

Da napuste posao sa duvanom, ne mogu, jer su problem velika zaduženja.

Novica Savić iz Golubinaca kaže da troškovi za sušare, traktore, tifone predstvaljaju višegodišnja zaduženja.

"Ne možete napustiti posao i tek tako ostati dužni nekome", ističe Savić.

Milivoj Stajić navodi da su nafta i hemija sve skuplje, zbog čega duvandžije idu u minus.

Otkupna cena žutog lista prošle godine je bila od oko 150 do 300 dinara za kilogram, zavisno od klase.

Koliko će duvandžije zaraditi ove godine zavisiće najviše od vremena. Više će znati sredinom jula, kada počne berba.