Pogled na... - Bosna i Hercegovina

Spoljni dug veći za 814 miliona maraka

Spoljni dug BiH na kraju prošle godine dostigao je 8,218 milijardi maraka i povećan je za 814 miliona KM ili skoro deset odsto u odnosu na kraj prethodne godine.

Prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH, javni dug na kraju prošle godine iznosio je 11,516 milijardi maraka. Spoljni dug je u tom iznosu učestvovao sa 8,218 milijardi, a unutrašnji sa 3,298 milijardi maraka. Godinu ranije javni dug BiH iznosio je 10,423 milijarde maraka i u njemu je spoljni iznosio 7,404 milijarde, a unutrašnji 3,018 milijardi KM. Za servisiranje spoljnog duga BiH u ovoj godini je planirano 612,8 miliona maraka. U budžetu institucija BiH za ovu godinu navedeno je da je planirani iznos za servisiranje spoljnog duga manji u odnosu na prošlogodišnji za 232,81 milion KM.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Banjaluci Goran Radivojac kaže da je rast spoljnog duga od deset odsto na godišnjem nivou prevelik i da bi BiH morala imati najmanje toliku stopu privrednog rasta da bi taj dug bio održiv.

- Za sada ne očekujem probleme pri otplati spoljnog duga, prije svega, zbog toga što se on otplaćuje iz prihoda od indirektnih poreza, a nakon toga se ostatak raspodjeljuje budžetima u BiH - istakao je Radivojac.

On je, međutim, upozorio da je posljednjih godina na sceni loša praksa vlasti u BiH koje se vode isključivo politikom zaduživanja.

- BiH ne može bez aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Ali mi se možemo zaduživati još dvije ili tri godine i šta ćemo onda? Živimo u sistemu koji je apsolutno orijentisan ka potrošnji. Znam da nema javne uprave bez potrošnje, ali je pitanje kolika je ta potrošnja i šta dobijamo sa njom. Definitivno živimo ili od doznaka ljudi koji imaju primanja u inostranstvu ili od kredita - naglasio je Radivojac i dodao da BiH mora naći rješenje kako bi javne finansije postale održive.

Ekonomista i bivši ministar finansija FBiH Nikola Grabovac upozorio je da dalje zaduživanje kod MMF-a vodi BiH u finansijsko ropstvo, kakvo danas ima Grčka.

- Niko iz struktura vlasti se ne opredjeljuje da stvara prihode, već nastoje samo da podignu kredite kako bi izmirili obaveze. Nakon ovog, uslijediće još jedan kredit MMF-a i možda će to biti posljednji. Četvrti korak biće zaustavljanje svih kredita MMF-a i traženje od države da proda i privatizuje firme na koje se oni usmjere. BiH će morati da proda domaće resurse da bi vratila dug MMF-u - istakao je Grabovac koji rješenje za izlazak iz ekonomske krize vidi i bez pomoći MMF-a uz pomoć prijateljskih zemalja i štampanja konvertibilne marke.