Tema - Srbija

Gasovod s Bugarskom čeka sređivanje Srbijagasa

Bugarska o koju se krajem prošle godine „spotakao” gasovod „Južni tok”, jer je pod pritiskom Evropske unije odustala od gradnje, mogla bi ponovo postati odlučujuća za snabdevanje naše zemlje gasom i to gradnjom dvosmernog gasovoda u dužini od 150 kilometara.

Tako bar tvrdi Aleksandar Antić, ministar energetike, koji je juče posle potpisivanja Protokola na zasedanju Srpsko-bugarske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju, rekao da bi u 2019. gasovodom preko Bugarske do Srbije trebalo da poteknu prve količine gasa.

Dokumentima juče potpisanim definisani su dodatni elementi dvosmernog gasovoda preko Bugarske do Srbije kapaciteta 1,8 milijardi kubika gasa godišnje.

Gasno povezivanje Srbije i Bugarske trebalo bi da bude završeno do 2018, a više od 60 odsto gasovoda nalaziće se na teritoriji Srbije. Bugarska će podržati Srbiju u nastojanju da obezbedi finansiranje izgradnje te deonice iz fondova EU, objasnio je srpski ministar i dodao da su Bugari uz pomoć EU već obezbedili novac za svoj deo gasovoda.

Ono što je najvažnije, kaže Antić, gasovod će obezbediti energetsku sigurnost i dodatne izvore gasa za obe države. Inače, on je prošle nedelje na velikom ekonomskom skupu u Beogradu podsetio da je u toku izrada planske dokumentacije za ovaj gasovod s Bugarskom koja bi trebalo da bude gotova tokom ove godine.

Srbija na ovaj način pokušava da ostvari potpunu energetsku bezbednost kada je u pitanje snabdevanje gasom, a prioritet se daje gasnoj konekciji i zbog činjenice da bi ubuduće mogli da se povežemo i na „Turski tok” preko Grčke i Bugarske.

Bugarski ministar ekonomije Božidar Lukarski kazao je da će dalju realizaciju projekta izgradnje gasovoda omogućiti planirano potpisivanje protokola između nadležnih ministarstava Srbije i Bugarske.

– Bugarska već ima gasnu interkonekciju sa Rumunijom i Grčkom, rekao je Lukarski i istakao da je i za Srbiju i Bugarsku važno da imaju različite izvore dotoka gasa.

Upitan šta za Srbiju znači gasna interkonekcija s Bugarskom Ljubinko Savić, sekretar Udruženje za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije, kaže da je EU inicirala gradnju ovog „gasnog prstena” kako bi se zemlje uvoznice gasa međusobno ispomagale u slučaju nestašice ovog energenta.

– Zato se radi na interkonekciji s Bugarskom, Rumunijom, s Mađarskom smo povezani. Treba isto tako da se povežemo s Hrvatima, Makedoncima… Bugarska u ovom času najvećim delom dobija gas iz Rusije, jer gasovod od Kaspijskog mora, odnosno od Azerbejdžana do Bugarske ne postoji, objašnjava Savić.

Koji bi gas ubuduće stizao preko Bugarske do Srbije zavisiće od toga na koji bi se gasovod jednog dana priključila Bugarska. Na azerbejdžanski, preko gasovoda „Tap” i „Tanap” ili ruski preko „Turskog toka”.

– Ukoliko bi se Bugarska povezala i na „Turski tok” i na gasovod s nalazišta Šah Deniz u Azerbejdžanu oni bi dobijali gas iz oba pravca. Ali, o gradnji tih gasovoda još se razgovora, kaže Savić. Inače, ne treba zaboraviti da je projekat interkonekcije s Bugarskom star više od 20 godina, kaže Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, i dodaje da je glavni razlog zašto do sada nije izgrađen nedostatak para.

Srbija je u martu 2010. godine potpisala sporazum s Bugarskom upravo o izgradnji dvosmernog gasovoda za povezivanje gasovodnih mreža. U izgradnju tog interkonektivnog gasovoda trebalo je da bude uloženo između 100 i 120 miliona evra. Bugarska je obezbedila oko 60 miliona evra za gradnju svoje deonice iz donacija EU, a uslov da i Srbija dobije pare od EU je restrukturiranje „Srbijagasa”.

Evropska unija je spremna da izdvoji značajna sredstva da pomogne Srbiji u uspostavljanju gasne interkonekcije sa Bugarskom, izjavio je sredinom marta šef ekonomskog odeljenja delegacije Evropske komisije u Srbiji Frik Janmat, dodajući da je našoj zemlji godišnje dostupno oko 200 miliona evra iz fondova EU za projekte u energetici.