Tema - Srbija

Četiri rešenja, a pomoći nema

Ove nedelje ističe rok u kome bi građani trebalo da se odluče da li će prihvatiti jedan od četiri ponuđena modela za otplatu kredita u švajcarskim francima. Iako se očekivalo da i dužnici čekaju poslednji momenat i da će baš u drugoj polovini juna možda biti najveća gužva, to se nije dogodilo. Prema nezvaničnim podacima, od oko 21.000 kredita u „švajcarcima”, tek pet odsto klijenata je prihvatilo neki od predloga NBS. Da li je ovakva odluka centralne banke uopšte pomogla klijentima ili bankama?

– Smatram da je NBS gubitnik u celoj priči. Ne samo da se njeno „rešenje” po principu „ni štap ni šargarepa” pokazalo i nedelotvornim (u odnosu na obaveznost prema bankama) i necelishodnim (u odnosu na rešenje problema građana) nego je pokazala slabosti u domenu regulacije. Problem nije rešen, a NBS je donošenjem ovakve odluke pogazila osnovni princip nemešanja u obligaciono pravne odnose između banaka i klijenata – kaže za „Politiku” advokat Vojin Biljić i napominje da je NBS donela odluku za čije nepoštovanje nije propisala nikakve sankcije što dovodi u pitanje da li je cilj uopšte bilo rešavanje problema građana zaduženih u „švajcarcima”.

Sa druge strane, građani koji su dobili ponudu od banaka, a nisu prihvatili nijedno rešenje i dalje snose posledice naglog skoka ove valute i nadaju se promenama valutnih odnosa ili sudskoj praksi koja bi im kasnije mogla koristiti da izađu iz problema (ukoliko se potvrdi da je ugovaranje valutne klauzule u CHF protivno javnom poretku). Oni koji su prihvatili jedan od ponuđenih modaliteta, a takvih je malo, više nemaju dilemu o bilo kakvim nezakonitostima i svesni su da je priča o „švajcarcima” za njih završena.

– Pa i banke su, manje više na istom. „Ustupci” koje su učinili klijentima zaduženim u CHF za njih predstavljaju mnogo manji problem od nenaplativih kredita kojih je sve više. A one banke koje su se oglušile o odluku NBS i klijentima nisu poslale ponude za zaključenje aneksa i tako neće odgovarati. Jer, NBS je u odluci za nepostupanje po istoj propisala bizarnu sankciju – da će takve banke samo drugačije klasifikovati svoja potraživanja prema klijentima (u kategoriju D ili rizične kredite.) Dakle, nema kažnjavanja banke za nepostupanje po odluci. Klijent može podneti prigovor NBS ali, imajući u vidu sadržinu odluke, ne vidim da se bilo šta time može postići – kaže Biljić.

Udruženju Efektiva prethodnih dana su se javljali građani koji tvrde da ih banke i dalje pritiskaju da se odluče za neki od modela.

Pojedine banke ucenjuju korisnike koji imaju docnju od svega nekoliko rata, da moraju prihvatiti neki od modela ili će im biti raskinut ugovor o kreditu. Javljali su se i oni koji tvrde da im banke nude povraćaj preplaćenog novca po osnovu povećavanja kamata (iako to odluka NBS svakako nalaže), ali uz odricanje od mogućnosti da će banku tužiti za poništenje ugovora.

– I dalje smatramo da ove modele ne treba prihvatati, iz nekoliko razloga. Prvi je da se prihvatanjem bilo kog predloga dobija samo neznatna korist u vidu smanjene mesečne obaveze za dve-tri hiljade dinara, a rate su uvećane dva i po puta. Osetniji pad mesečne obaveze je zamaskiran produženjem roka otplate od pet godina, što bi se svakako desilo i u postojećim uslovima kredita. Uvereni smo da će i oni građani koji prihvate neki od ovih modela, za nekoliko meseci opet biti u problemu, ali ovog puta neće imati argument da traže pomoć, jer će se smatrati da su je već dobili ovim „ustupcima” banke – kaže Dejan Gavrilović iz „Efektive”.

Prema njihovoj računici konverzijom kredita u evro, što je jedan od ponuđenih rešenja, korisnik legalizuje banci uvećanu glavnicu. Na primer, 70.000 „švajcaraca” je 2008. godine bilo oko 43.000 evra. Danas korisnik duguje 60.000 franaka ili oko 58.000, što je 15.000 evra više nego što je podigao. Prihvatanjem ovog modela građani gube pravo da u budućnosti probaju da sudskim putem ponište ovako štetan ugovor ili da ga bar smanje na realnu vrednost.

– U ovom slučaju postoje i dodatni troškovi, notara i katastra, koji nisu zanemarljivi (nekoliko stotina evra) za već finansijski uništene korisnike ovih kredita. Još jedna bitna okolnost je što se u slučaju konverzije kredita u evro, kamata obračunava od početka (povećava se udeo kamate u jednom anuitetu), i na uvećanu glavnicu, što znači da će korisnika taj novi kredit opet na kraju koštati mnogo više nego da je ostao u postojećem – kaže Gavrilović.

Zašto franak ne slabi

Dok se dužnici zaduženi u švajcarskim francima premišljaju šta im valja činiti, odnosno da li će da nastave da otplaćuju zajam po starom ili će da prihvate neki od ponuđenih modela Narodne banke Srbije, treba da znaju da će valuta zemlje s Alpa i nadalje ostati jaka mereno prema evru. Nikakvu relaksaciju u smislu da „švajcarac” oslabi prema evru ne mogu u dogledno vreme da očekuju.

Stručnjaci procenjuju da će sadašnji paritet švajcarski franak prema evru zadržati sve do kraja naredne godine. Zašto? Zato što će sve do tada Evropska centralna banka, prema sadašnjem planu, da sprovodi program takozvanih monetarnih olakšica koji će svakog meseca u sistem evrozone da ubrizgava 60 milijardi evra. Zbog toga će odnosi valuta ostati stabilni. Evropska centralna banka sve to radi kako bi ekonomiju izbavila iz zagrljaja krize, a od toga da li će i kada taj zagrljaj da popusti zavise dalje vrednosti valuta, pa i švajcarskog franka.

I nije to jedina kriza koja „jača” švajcarsku valutu. Krivac za to je i Grčka, tačnije to što kreditori i dužnik ne mogu da se sporazumeju koje sve uslove Grčka mora da ispuni kako bi dobila novu tranšu pomoći.

Pre izvesnog vremena Toma Žorden, predsednik Švajcarske nacionalne banke saopštio je da će švajcarski franak zadržati ulogu rezervne valute „za spasavanje” zbog neizvesnosti sa evrom povodom dužničke krize Grčke.

Znači, ako su ovdašnji klijenti banaka zaduženi u švajcarskim francima za svoj težak položaj do sada okrivljavali banke kod kojih su uzeli kredite, Narodnu banku Srbije, odnosno državu što ih nije zaštitila kao što je Mađarska, na primer, spasla svoje dužnike, sada svoj gnev za to što ne mogu da se oslobode iz gvozdenog zagrljaja franka mogu da usmere i na Grke i njihovu dužničku krizu.

Ni sa američke strane Atlantika ne stižu baš ohrabrujuće vesti o privrednom oporavku i najveća svetska privreda i dalje ima slabosti zbog kojih su i njihove kamatne stope na niskom nivou, a američka Uprava federalnih rezervi (Fed) neće ih, prema najavama uskoro podizati.

Ekonomska kriza koja traje već osmu godinu preteško je breme i dok ne „popusti” dužnicima, pogotovo onim zaduženim u „švajcarcima” neće biti lako. Dok ne krene privredni oporavak i dok investicije ne budu obećavale profit svetski bogataši čuvaće svoj novac u rezervnim, ali sigurnim utočištima poput švajcarskog franka, japanskog jena ili zlata.