U fokusu - Srbija

S većim ulaganjima do novog razvoja

Premijer Aleksandar Vučić poodavno tvrdi da će u 2015. Srbija ostvariti privredni rast od najmanje 0,5 odsto. Reklo bi se da mu poslednji ekonomski pokazatelji daju za pravo, ali ekonomisti i dalje ostaju pri proceni da rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini neće biti.

Autori „Kvartalnog monitora” ostaju pri proceni s kraja prošle godine da će posle prošlogodišnjih minus 1,8, ovogodišnji pad vrednosti svega stvorenog biti – 0,5, a njihove kolege iz „Makroekonomskih analiza i trendova” i svih – 0,8 odsto.

Ako se to desi, Srbija će se u 2015. naći u maloj grupi zemalja centralne i istočne Evrope, zajedno sa Hrvatskom i Slovenijom, koje neće dostići nivo BDP iz pretkrizne 2008.

– Srpska ekonomija mogla bi da ostvari rast od 0,5 odsto ako znatnije porastu neto izvoz ili poljoprivreda – kaže Milojko Arsić, urednik „Kvartalnog monitora”. –  I pad od 0,5 odsto bio bi dobar rezultat u godini kad se domaća tražnja smanjuje za dva procenta BDP. Očekujemo rast industrije, ali stagnaciju u poljoprivredi i građevinarstvu i pad u uslužnim delatnostima”.

– Nije nevažno da li će privreda ove godine ostvariti pad ili rast od 0,5 odsto, ali je mnogo bitnije da se stvore uslovi za dugoročno održiv rast koji bi mogao neograničeno dugo da traje – kazuje Arsić.

 – Za dugoročno održiv rast neophodno je da se otklone unutrašnje i spoljne neravnoteže. Da se smanji fiskalni deficit sa 4,5 odsto BDP u ovoj na tri procenta, a u naredne dve godine na jedan odsto BDP. Zatim da se smanji deficit tekućeg platnog bilansa sa šest odsto BDP na 3-4 procenta, kao i da se poveća stopa investicija sa 18 na oko 25 odsto BDP, uz rast domaće štednje.

I za Stojana Stamenkovića, urednika „Makroekonomskih analiza i trendova ”, ovogodišnji privredni rast je neizvestan, uprkos dobrom početku godine, jer su nedovoljne domaće i strane investicije, a zamrlo je i kreditiranje privrede. Strane investicije u Srbiji za prva četiri meseca bile su 358 miliona evra, a za privredni oporavak je potrebno da godišnje u Srbiji bude investirano oko šest milijardi evra, od toga bi 1,5 milijardi evra trebalo da budu strana ulaganja, smatra Stamenković.

– Nema rasta direktnih stranih investicija u ovoj godini – kaže Stamenković. – Ima najava i otvaranja nekih malih kapaciteta, ali je sve to malo u odnosu na potrebe. – Zato država treba konačno da pokrene kapitalne investicije.

Šta Srbija može očekivati od stranih ulaganja u skorijoj budućnosti, naročito posle aktuelnih događanja u Grčkoj?

Milojko Arsić tvrdi da će kriza u Grčkoj negativno uticati na priliv stranih direktnih investicija (SDI) u Srbiju.

– Prvo, kriza u Grčkoj nepovoljno utiče na privredu i finansijski sistem Evropske unije, odakle dolazi najveći procenat SDI u Srbiju, što znači da će investicije iz EU opadati u celom svetu pa i u Srbiji. Drugo, kriza u Grčkoj nepovoljno utiče na doživljavanje rizika svih zemalja u jugoistočnoj Evropi, pa će zato SDI u ovim zemljama dodatno opasti. Međutim, jačina negativnog uticaja krize na Srbiju zavisiće od toga koliko će trajati kriza u Grčkoj i na koji način će se rešavati. Verujem da će se relativno brzo postići dogovor Grčke sa poveriocima, tako da taj negativan uticaj neće biti naročito snažan.

Šta da radi naša vlada u tim okolnostima?

– Naša vlada treba istrajno da sprovodi politiku fiskalne konsolidacije i da ubrza reforme kojima će se unaprediti ambijent za investiranje i zapošljavanje. Osim toga, vlada treba da podrži narodnu banku kako bi se očuvala stabilnost bankarskog sistema. Ako bi kriza u Grčkoj ipak potrajala nešto duže, bilo bi dobro da Srbija zajedno sa Makedonijom, Bugarskom i Rumunijom traži pomoć od Evropske centralne banke i Evropske komisije.

Sa 352 miliona dolara stranih investicija u 2012. godini, prema podacima UNKTAD-a, Srbija je rangirana na 127. mestu, što je njen najgori rezultat posle 2000. Mirjana Gligorić, magistar beogradskog Ekonomskog fakulteta, istraživala je da li je nizak priliv SDI regionalni problem ili specifičnost Srbije i kako preokrenuti taj nepoželjan trend.

Po njoj ključni su makroekonomska nestabilnost, ali i politički rizici. Tu su i institucionalni faktori, kao što su neefikasna pravna regulativa i birokratske prepreke, loša infrastruktura. Davanje direktnih subvencija treba napuštati, uz istovremeno unapređivanje privrednog ambijenta, što pre svega podrazumeva smanjenje troškova i rizika poslovanja,unapređenje efikasnosti administracije, sudstva, uređivanje javnih finansija i smanjenje fiskalnog deficita i javnog duga.

Ukoliko se samo ukinu subvencije, ističe naša sagovornica, a ne ostvare reforme, strane direktne investicije će opasti. Vlada je ipak odlučila da u 2015. zadrži subvencije za investitore, za šta je u budžetu izdvojila 6,5 milijardi dinara.

Budi li se privreda

Ako je verovati zvaničnoj statistici, srpskoj ekonomiji je konačno krenulo. Posle prošlogodišnjeg pada od 6,8 odsto, u prvih pet meseci 2015. industrijska proizvodnja je ostvarila rast od dva procenta u poređenju s istim periodom lane, a neki ekonomisti predviđaju da će do kraja godine industrija proizvesti čak sedam odsto više nego u prethodnoj. U periodu januar-maj izvoz je povećan za 6,6 procenata, a i poljoprivreda najavljuje bogat berićet.