Aktuelno - Bosna i Hercegovina

Uvoz pada bržim tempom od izvoza

Vrijednost robne razmjene RS sa inostranstvom u prvoj polovini godine dostigla je 1,702 milijarde evra, a u odnosu na isti period 2014. smanjeni su i izvoz i uvoz, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Iz RS je u prvih šest mjeseci na ino-tržište izvezena roba vrijedna 633,04 miliona evra, što je za 4,7 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Najveća izvozna tržišta bila su Italija, Srbija, Njemačka, Slovenija i Austrija.

Uvoz je istovremeno smanjen za 8,8 odsto na 1,069 milijardi evra. Najviše inostrane robe stiglo je iz Srbije, Rusije, Italije, Njemačke i Kine.

Spoljnotrgovinski bilans Srpske sa inostranstvom i dalje je negativan, a deficit je na kraju prvog polugodišta dostigao 436,02 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom u istom periodu je iznosila 59,2 odsto.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su glavni izvozni potencijali Srpske bili poljoprivredni i prerađivački proizvodi, odnosno drvoprerađivački i sektor proizvodnje električne energije. Iako je uvoz poljoprivrednih proizvoda porastao za 11,7 odsto, on je kompenzovan skokom izvoza u sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za 22,3 odsto.

Direktor Sektora granskih udruženja u Privrednoj komori RS Pero Ćorić kaže da je dobro što je pozitivan indeks na strani izvoza, ali da je situacija još teška zbog vanrednih okolnosti usljed prošlogodišnjih poplava.

- Privrednici iz Srpske i godinu nakon poplava su u teškoj situaciji i prilično su nezadovoljni jer su izostali povoljniji krediti za privredu i dodatna sredstava iz Fonda solidarnosti - kaže Ćorić.

On dodaje da su posljedice poplava uzele danak u prerađivačkom sektoru, čiji je izvozni učinak u prvih šest mjeseci ove godine smanjen za 3,2 odsto, dok je uvoz u istoj oblasti porastao za 2,4 odsto.

- Prerađivačka industrija je generator razvoja i ključ za rast izvoza i trebalo bi joj posvetiti više pažnje u narednom periodu. Srpska bi trebalo da iskoristi komparativne prednosti kojima raspolaže i da uveže primarnu proizvodnju sa plodnih oranica Lijevča polja, Semberije i Posavine sa prerađivačkom industrijom, kako bismo izvozili finalni proizvod sa visokom dodatnom vrijednošću - istakao je Ćorić.