Tema - Srbija

Raste zaposlenost, a posla nema

Diplomirani je pravnik. Supruga mu je medicinska sestra. Imaju dvogodišnjeg sina za koga nema mesta u vrtiću. Podstanari su, bez stalnog zaposlenja. Primanja su im mala i neredovna. Lepo je, kaže, čuti uveravanja predsednika Vlade kako čini nadljudske napore da poveća penzije dragim prababama, koje ipak imaju neki siguran prihod, ali čime mladi da raspolažu. S ugovorom o radu na određeno vreme, ležu i ustaju sa strepnjom da će ostati bez toga. Razmišljaju i o odlasku na sever Norveške. Spremni su da rade šta god im se ponudi, ali da to ne bude na tri meseca.

Ispovest ovog pravnika iz Beograda, nažalost, nije usamljen slučaj. Koliko je takvih ne samo u Beogradu, već i u unutrašnjosti, naročito u manjim mestima koja su nekada živela od industrije koje više nema – niko ne zna.

Iz Vlade poručuju da preduzimaju sve kako bi stvorili izvesniju budućnost mladima. Tvrde da započete reforme već daju rezultate. Nedavno je, baš na godišnjicu stupanja na snagu novog Zakona o radu, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio da je njegovom primenom broj zaposlenih povećan za 6,5 odsto.

Da broj zaposlenih raste, iako manje od želje i potreba, a da nezaposlenost opada, nadležni potvrđuju podacima zvanične statistike. Pre godinu dana u zemlji je bilo 1.623.317 zaposlenih. Danas ih je 1.734.585. Vulin je rekao da je zadovoljan tim povećanjem i da je ono očigledan efekat primene Zakona o radu. Ministar je kazao i da je, zahvaljujući novim zakonskim ovlašćenjima inspekcije rada, zaposleno novih 6.478 radnika na osnovu rešenja inspekcije, kao i da je „skoro potpuno iskorenjeno” zapošljavanje na osnovu ugovora o stručnom usavršavanju, gde nisu plaćani doprinosi.

Onaj mladi čovek s početka priče, s diplomom beogradskog Pravnog fakulteta, kako nam reče, dvadeset meseci je radio u „državnoj službi” – na takozvanim povremenim i privremenim poslovima. Otišao je kao višak. Skoro će puna godina kako ga iznajmljuje „na lizing”, kao običnog radnika, firma iz „realnog sektora” u stranom vlasništvu. Njegova žena, posle pet godina rada u državnoj bolnici na određeno vreme, i dalje priželjkuje rešenje „za stalno”.

Ali, ministar Vulin saopštava da, ipak, stvari u oblasti zapošljavanja idu nabolje. „Zakonom o radu u Srbiji su prvi put uvedena jasna pravila o tome kako se zasniva radni odnos i kako se gubi radno mesto”. U prvoj godini primene Zakona o radu, dodao je, nije bilo masovnih otpuštanja niti smanjivanja broja zaposlenih na neodređeno vreme. Doduše, „Zakonom nije regulisan rad na lizing, kao i rad agencija koje iznajmljuju radnu snagu”, objašnjava ministar, ali je najavio da bi do kraja godine trebalo da bude donet zakon o zaštiti naših radnika koji se upućuju na rad u inostranstvo.

Inače, pri Ministarstvu za rad postoji radna grupa koja se bavi istraživanjem efekata primene Zakona o radu i koja bi trebalo da predloži šta eventualno u tom propisu treba menjati kako bi učinak bio još bolji.

Prema podacima Nacionalne službe zapošljavanja, od početka januara do kraja jula 2015. godine posao je dobilo 139.402 ljudi s njene evidencije, što je za 14,5 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. U julu se zaposlilo 21.592 lica. Posao se najčešće dobija na određeno vreme – u čak 57,9 odsto slučajeva. Na neodređeno vreme posao je dobilo 21,1, a van radnog odnosa 21 odsto ljudi.

Od početka godine smanjio se i broj nezaposlenih. Prema saopštenju NSZ, u julu je registrovano 739.073 lica koja traže posao. U odnosu na jul 2014. broj nezaposlenih manji je za 3,9 procenata.

Pad nezaposlenosti zabeležila je i Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku za prvi kvartal 2015. godine. U prvom tromesečju stopa nezaposlenosti stanovništva uzrasta od 15 i više godina bila je 19,2 odsto, što je za 1,6 procentnih poena manje u odnosu na prvi kvartal 2014. godine.

Ekonomisti, međutim, sumnjaju da u Srbiji posle 2012. raste zaposlenost, a opada nezaposlenost.

Milojko Arsić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i urednik „Kvartalnog monitora”, više puta je ukazivao da statistički podaci o kretanjima na tržištu rada nisu u skladu sa ostalim makroekonomskim kretanjima. Arsić prihvata da od kraja 2012. stopa nezaposlenosti opada, rad na crno raste, mada poreski podaci ubedljivo ukazuju na smanjenje sive ekonomije.

– Kad se posmatra kretanje u poslednje dve godine, odudaranje podataka od opštih makroekonomskih trendova znatno je veće – kaže Arsić. – Od aprila 2012. stopa nezaposlenosti smanjena je za trećinu, za oko 240.000, broj zaposlenih povećan je za isto toliko ili 11,5 odsto, a u istom periodu BDP i potrošnja građana stagniraju.

Gde se izgubio doprinos tih novozaposlenih? Odgovora za sada nema.

Zbog toga su za Arsića podaci o kretanju na tržištu rada dosta sumnjivi i preporučuje da statistika još jednom proveri podatke o kretanjima na tržištu rada od 2008. do danas.

U Srbiji se, očigledno, dešava isto ono s čim se suočava i Evropa. I tamo uz stagnaciju BDP, umereno raste zaposlenost. Ovaj paradoks može se donekle objasniti zapošljavanjem na kraći rok uz dosta niske nadnice, koje ni u masi ne mogu da pokrenu privredu i potrošnju.