Tema - Srbija

Zaposlenost i potrošnja, između statistike i života

Broj radnih mesta povećan je za 71.000 i procenat nezaposlenih je smanjen sa 19,2 odsto na 17,9 odsto, pokazuje najnovija Anketa o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku. Više ljudi radi i zarađuje. Ukupna primanja, međutim, nisu povećana, odnosno nije povećana potrošnja, pre svega jer su plate u javnom sektoru i penzije smanjene i zamrznute od prošle godine.

Od početka godine nezaposlenost je smanjena za 1,3 odsto. Za anketu o radnoj snazi kažu da je najbolja slika stanja na tržitu rada, a najnovija je pokazala da je broj onih koji rade, bilo na sivo bilo na belo, sada 71.000 veći nego početkom godine.

Miladin Kovačević iz Republičkog zavoda za statistiku kaže da je reč o zapošljavanju u malom biznisu.

"To nisu uvek stalna radna mesta, to su privremena radna mesta, zamene, takozvano određeno radno vreme", kaže Kovačević.

Međutim, iako je porastao broj zaposlenih, nije uvećana i masa zarada, odnosno kupovna moć.

"Imamo mali pad privatne potrošnje, što je relativno dabar rezultat ako imamo u vidu da se snažna fiskalna konsolidacija sprovodi u ovoj godini, u kojoj su smanjene plate u javnom sektoru i penzije, što znači da je došlo do poboljšanja u nekim delovima privatnog sektora", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Statistički podaci da u proseku nemamo manje para a da nema ni mnogo poskupljenja, često izazivaju nevericu.

Milojko Arsić kaže da ljudi "naštimovani" da bolje uočavaju ono što predstavlja rizik i opasnost za njih, nego ono što je povoljna okolnost.

"Da bi ljudi rekli da je stvarno bolje, standard treba da se poveća 10 do 15 odsto, kad se smanji plata dva odsto to je mnogo, kad se poveća dva odsto to nije mnogo", objašnjava Arsić.

Šta će se dalje dešavati sa zapošljavanjem i zaradama zavisi od rasta privrede. Posle prošlogodišnjeg pada od 1,8 odsto, ekonomija bi ove godine trebalo da bude u plusu pola procenta.

"O trajnom rastu zaposlenosti može se govoriti kada BDP raste iznad 3,5 ili četiri odsto. Rast zaposlenosti može se odvijati i na nižim nivoima kao što se kod nas odvija, na nižim nivoima rasta BDP-a, ali to mogu biti podsticaji koji dolaze zbog nedovoljne pokrivenosti određenih novih poslova, sive ekonomije", kaže Kovačević.

Prema računici sajta Makroekonomija, od marta do marta broj zaposlenih je iz dana u dan rastao za 70, pa smo proleće dočekali sa 25.500 više zaposlenih nego prošle godine. Ali to je gotovo manje nego 2013, a čak 277.000 zaposlenih manje nego 2008. godine. Da dostignemo taj nivo iz 2008. uz ovaj tempo otvaranja novih radnih mesta, kažu, moraćemo da sačekamo bar 2026. godinu.