Svet - Srbija

Evropi treba bilion evra da preživi

Hiljadu milijardi evra bi uskoro moglo biti malo za uzdrmanu ekonomiju Evrope, prema oceni analitičara japanske finansijske grupacije Nomura.

Naime, analitičari već pričaju o vremenu i načinu na koji će Evropska centralna banka (ECB) proširiti program monetarnih podsticaja vredan 1,1 bilion evra, koji je na snazi proteklih šest meseci i koji je uveden kako bi pomogao privredni oporavak 19-člane zone evra, prenosi američka agencija AP.

Predsednik ECB-a Mario Dragi će, prema tvrdnjama analitičara, verovatno iskoristiti konferenciju za štampu u četvrtak, 3. septembra, kako bi ukazao na spremnost te institucije da, ako bude bilo potrebe, poveća napore za podizanje tvrdoglavo niske inflacije ili da ograniči potencijalnu štetu koju mogu izazvati ekonomske poteškoće u Kini.

Kako podseća AP, ECB-ov program otkupa obveznica članica zone evra trebalo bi da bude na snazi do septembra 2016. godine, a u okviru njega se mesečno otkupljuju vladine i korporativne obveznice vredne 60 milijardi evra.

Putem ovog programa, nazvanog kvantitativno labavljenje, upumpava se svež novac u privredu, radi podizanja stope inflacije koja je u ovom trenutku na tako niskom nivou da izaziva bojazan u pogledu stanja evropske privrede.

Analitičari, međutim, smatraju da su efekti ECB-ovog programa još nejasni i da je oporavak Evrozone, uprkos niskim cenama nafte, slabom evru i ogromnim podsticajima Centralne banke, i dalje slabašan.

Pozitivno je to što banke odobravaju više pozajmica kompanijama, a negativno je to što je inflacija zaglibljena na niskih 0,2 odsto, kako su pokazali jučerašnji podaci. Isto tako, poslednja anketa ekonomskog poverenja - koja kombinuje perspektive preduzeća i potrošača - pokazala je da je poverenje u Evrozoni samo blago poraslo u avgustu.

Stopa nezaposlenosti u Evrozoni je i dalje na visokom nivou od 11,1 odsto u drugom kvartalu, a privredni rast je u tom kvartalu iznosio skromnih 0,3 odsto.

Predsednik ECB-a je još u januaru ove godine, kada je najavio program podsticaja, rekao da će produžiti trajanje programa i posle septembra 2016. godine ukoliko inflacija ne poraste u odgovarajućem obimu.

Kako ocenjuju analitičari, upumpavanje svežeg novca u privredu može pomoći podizanju inflacije, može učiniti kredite dostupnijima i u teoriji dati podstrek privrednom rastu, a isti recept su već oprobale Američka centralna banka (Fed), centralna banka Engleske i centralna banka Japana.

Fed je, kako navodi AP, završio sa programom otkupa obveznica i u ovom trenutku razmatra početak pooštravanja monetarne politike, uz potencijalno podizanje kamatne stope već ovog meseca.