Aktuelno - Srbija

Racionalizacija javnog sektora u skladu sa utvrđenim kriterijumima

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Vlade Republike Srbije saopštilo je danas da će se racionalizacija javne uprave sprovesti u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji omogućava da se taj posao uradi sa najmanje štete, uz poboljšanje kvaliteta državnih usluga.

U saopštenju izdatom povodom pitanja da li pomenuti zakon primorava na penzionisanje svih onih koji u ovoj godini ispunjavaju uslove za penziju, a naročito žena, navodi se da ovaj zakon sam po sebi ne propisuje način uštede, ali odgovornim rukovodiocima omogućava da se javna uprava racionalizuje sa najmanje moguće štete, čak i sa mogućim poboljšanjima, po kvalitet usluga koje država pruža.

Proces racionalizacije sprovodi se po treći put u Srbiji, ali po prvi put postoji način i čvrsta namera da se to radi promišljeno, vodeći računa kako o potrebi da se sačuva i unapredi kapacitet države da pruža usluge, tako i da se minimizuju socijalne posledice.

U članu 20 ovog zakona propisuje se da se penzionišu oni koji za to imaju navršene uslove, osim ukoliko postoji potreba za datim radnim mestom i daljim angažovanjem zaposlenog radi kontinuiteta procesa rada.

U tom slučaju, sporazumni nastavak rada je dozvoljen, pri čemu ovo zakonsko rešenje ne treba shvatiti tako da penzionisanje zaposlenih protiv njene/njegove volje predstavlja osnov za novo zapošljavanje.

Ukoliko postoji pak, mogućnost da se nečijim penzionisanjem spreči da neko drugi, istih kvalifikacija i stručnog znanja, ostane bez posla i bez penzije—socijalno je odgovorno da se tako i učini.

S tim u vezi, Ministarstvo je u više navrata uputilo jasnu poruku javnosti i socijalno-ekonomskim partnerima i u komunikaciji sa drugim državnim organima.

Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ne diskriminiše, čak se ni ne bavi bilo kakvim ličnim karakteristikama ili kvalitetima zaposlenih.

Uslovi za penziju propisani su drugim zakonima, kao što je Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju ili posebni zakoni kojima se regulišu specifični uslovi rada u policiji, visokom obrazovanju i slično.

Činjenica je da, s obzirom na važeće zakone, član 20 najviše pogađa žene između 60,5 i 65 godina života, ali pogađa i značajan broj zaposlenih sa beneficiranim radnim stažom—najčešće muškaraca.

Zakon omogućava i podstiče na promišljeno i odgovorno ponašanje poslodavaca, ali ne može da zameni njihovu odgovornost i posvećenost.

U prethodnim racionalizacijama sistem se zasnivao, a poslodavci tolerisali, da se kroz dobrovoljne otpremnine i penzionisanje uprazne mnoga neophodna radna mesta. Taj pristup ostavio je upravu desetkovanom— na primer u inspekcijama.

Ovog puta zakon daje više podsticaja poslodavcima da reorganizuju rad, procene koji stručni profili nedostaju da bi se rad unapredio i modernizovao, kao i gde je višak zaposlenih i na kojim radnim mestima.